Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3114/24 od 06.03.2025. godine, pod tačkom 1. izreke odbijene su kao neosnovane žalba tužilje-protivtužene AA i žalba tužene VV i potvrđena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, u stavu trećem izreke, u stavu četvrtom izreke, u stavu petom izreke u delu u kom je utvrđeno prema tužilji AA i tuženoj VV da je tužena-protivtužilja BB po osnovu nasleđa iza smrti oca, sada pok. GG, korisnik sa udelom od 1/3 kp. br. ... KO ... i držalac sa udelom od 1/3 pomoćne zgrade broj 2 površine u osnovi 0,43 ari, izgrađene na kp. br. ... KO ..., i u stavu šestom izreke. Pod tačkom 2. izreke preinačena je prvostepena presuda tako što je: u prvom stavu utvrđeno prema tuženima BB i VV da je tužilja AA vanknjižni vlasnik i držalac sa udelom od 5/12 porodično-stambene zgrade, objekat broj 1, površine 56 m2, postojeći na kp. br. ... KO ..., po listu nepokretnosti br. ... KO ..., broj etaža Pr1+potkrovlje, objekat izgrađen bez odobrenja za gradnju, što su tužene BB i VV dužne priznati tužilji i dozvoliti joj da izvrši uknjižbu navedenog prava na opisanoj nepokretnosti; u drugom stavu odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA u delu u kom je tražila da se prema tuženima BB i VV utvrdi da je tužilja vanknjižni vlasnik i držalac u idealnom delu od još 7/12 porodično-stambene zgrade, objekat broj 1, površine 56 m2, postojeći na kp. br. ... KO ..., po listu nepokretnosti br. ... KO ..., broj etaža Pr1+potkrovlje, objekat izgrađen bez odobrenja za gradnju, kao i na delu kp. br. ... KO ... koji je potreban za redovnu upotrebu ovog objekta; u trećem stavu odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tužene BB u delu u kom je tražila da se prema tužilji AA i tuženoj VV utvrdi da je tužena BB po osnovu nasleđa iza smrti oca, pok. GG, vanknjižni vlasnik sa udelom od 1/3 na staroj porodičnoj kući dimenzija u osnovi 540h380, spratnosti prizemna, koja je bila postojeća na staroj kp. br. .../... KO ..., što bi tužilja AA i tužena VV bile dužne priznati tuženoj BB, i u četvrtom stavu odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Pod tačkom 3. u izreci drugostepene presude odbijen je kao neosnovan zahtev tužene VV za naknadu troškova postupka povodom izjavljene žalbe.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje da je vlasnik u još 7/12 idealnih delova porodično – stambenog objekta, tužilja AA je izjavila blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući drugostepenu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23-dr. zakon), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer nije pravilno ocenio izvedene dokaze. Nasuprot tim navodima, drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku kao potpuno i pravilno, ali je na osnovu tako utvrđenih činjenica izveo drugačiji materijalnopravni zaključak u pogledu obima svojinskog udela tužilje. Sa tim u vezi, nema ni bitne povrede u vezi sa obavezom otvaranja glavne rasprave pred drugostepenim sudom, jer drugostepeni sud nije utvrđivao nove činjenice, niti menjao činjenično stanje utvrđeno na osnovu dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predmetnu kp. br. ... KO ... (raniji broj parcele .../...) sa kućom i pomoćnim objektom u ... ulici u ..., kupili su baba po ocu i otac tužilje, tužene BB i sada pok. GG, supruga tužene VV. Katastarska parcela br. ... KO ... nastala je prvi put kao parcela obnovom premera Grada Novog Pazara 2011. godine, na mestu gde je pre obnove premera bila parcela broj .../.... Nakon kupovine kuće, u istu se uselio otac tužilje, tužene BB i sada pok. DD, sada pok. GG, sa majkom ĐĐ i suprugom EE. GG preminuo je ...1972. godine, a njegovi naslednici su tužilja, tužena BB i sada pok. DD. Porodična zajednica između AA, BB i VV postojala je do 1984. godine, kada se BBudala, nakon čega je otišla da živi sa svojom porodicom, dok su AA i DD nastavili da žive zajedno u porodičnoj kući do 2014. godine, kada se DD oženio, nakon čega je AA otišla da živi sa svojom porodicom. Na kp. br. ..., potes ..., upisanoj u listu nepokretnosti privremeni broj ... KO ..., u površini od 1,57 ari, kao imalac prava svojine upisana je Republika Srbija, a kao imalac prava korišćenja DD iz ..., a na porodičnoj stambenoj zgradi površine 56 m² i pomoćnoj zgradi površine 43 m², objektima izgrađenim bez dozvole na sadašnjoj kp. br. ... KO ..., kao držalac je upisan DD. Tokom bombardovanja 1999. godine, stara kuća koja je postojala na sadašnjoj kp. br. ... KO ... (raniji broj parcele .../...) većim delom je srušena (po nalogu inspekcije) i više nije bila za upotrebu i korišćenje, nakon čega je sagrađen novi objekat i to sadašnji objekat broj 1 površine 56 m², postojeći na kp. br. ... KO ..., upisan u listu nepokretnosti br. ... KO ..., broj etaža Pr + potkrovlje, kao objekat izgrađen bez odobrenja za gradnju. Navedeni objekat – kuća građen je kao porodična kuća, a u njenoj izgradnji najviše je pomogla Opština Novi Pazar, kroz program obnove štete nastale na objektima prilikom NATO bombardovanja. Radove na izgradnji izvodilo je GP „Razvitak“ iz Novog Pazara, po nalogu i za račun Opštine, a pomogla je i firma „ŽŽ“ u vidu građevinskog materijala. Delom je kuća sagrađena i od sredstava koja je uložila tužilja, dok je suprug tužene BB uradio elektroinstalaciju na kući, unutrašnje stepenice i postavio ogradu na stepeništu, dok je sada pok. DD fizički radio na izgradnji kuće od temelja do izgradnje u celosti. Građevinska vrednost predmetnog objekta iznosi 31.900 evra, odnosno 3.738.999,00 dinara, tržišna vrednost objekta broj 1, bez zemljišta, iznosi 40.000 evra, odnosno 4.688.400,00 dinara. U postupku raspravljanja zaostavštine pok. DD tužilja je upućena da pokrene parnični postupak protiv tuženih, radi utvrđivanja prava svojine na porodičnoj stambenoj zgradi u ulici ... u ... . Na osnovu tih činjenica prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje stvarnih prava na porodično.stambenoj zgradi – objektu broj 1 i pripadajućoj katastarskoj parceli.

Odlučujući o tužbenom zahtevu tužilje za utvrđenje da je tužilja isključivi vanknjižni vlasnik i držalac, u delu od 1/1, po osnovu sopstvenog sticanja i izgradnje, na porodično-stambenoj zgradi, objekat broj 1, površine 56 m², postojeći na kp. br. ... KO ... i na delu kp. br. ... KO ... koji je potreban za redovnu upotrebu ovog objekta, polazeći od odredaba člana 20. stav 1, člana 21, člana 22. stav 1, člana 24. stav 1. i člana 25. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 16, člana 17. stav 1. i člana 21. stav 1. Zakona o građevinskom zemljištu, prvostepeni sud je zaključio da je ovaj tužbeni zahtev tužilje neosnovan. Po oceni prvostepenog suda, tužilja nije dokazala da je porodični stambeni objekat broj 1 izgradila samo svojim sredstvima i samo svojim radom, s obzirom na to da iz svih izvedenih i od suda prihvaćenih dokaza proizilazi zaključak da su izgradnju spornog objekta pomogli i Opština Novi Pazar, firma „ŽŽ“, kao i da su u izgradnji istog aktivno učestvovali i sada pok. DD i muž tužene BB. Pritom, tužilja nije dokazala da je postojao usmeni dogovor između nje, sestre BB i brata sada pokojnog DD da nova kuća treba da pripadne njoj u svojinu.

S obzirom na to da je na osnovu izvedenih dokaza prvostepeni sud utvrdio da su predmetne nepokretnosti bile u posedu oca tužilje, tužene BB i sada pok. DD, sada pok. GG u momentu smrti 1972. godine, to je usvojen tužbeni zahtev tužilje kao u stavu drugom izreke prvostepene presude.

Imajući u vidu da je tužilja u podnesku od 19.08.2024. godine delimično priznala tužbeni zahtev tužene BB, izražen u stavu prvom petituma protivtužbe, prvostepeni sud je usvojio protivtužbeni zahtev tužene BB kojim je tražila da se utvrdi da zaostavštinu sada pok. GG čine kp. br. ... KO ..., pomoćna zgrada broj 2 na ovoj parceli i stara porodična stambena kuća koja je bila postojeća na ranijoj kp. br. .../... KO ..., te je odlučio kao u stavu četvrtom izreke pobijane presude.

S obzirom na odredbe člana 36. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 212. Zakona o nasleđivanju, a kako je utvrdio da su tužilja, tužena BB i sada pok. DD, ćerke i sin pok. GG, koji nije imao drugih potomaka, prvostepeni sud je zaključio da su tužilja, tužena BB i sada pok. DD po sili zakona u momentu smrti GG ...1972. godine postali držaoci po osnovu nasleđa na po idealnoj 1/3 od pomoćnog objekta broj 2, postojećeg na kp.br. ... KO ..., kao i korisnici na idealnoj 1/3 na kp. br. ... KO ..., pa je sud odlučio kao u stavu drugom i petom izreke prvostepene presude. Pošto je utvrdio da je tužena BB po sili zakona u momentu smrti GG ...1972. godine postala držalac i vanknjižni vlasnik sa udelom od 1/3 na staroj porodičnoj kući, prvostepeni sud je usvojio protivtužbeni zahtev ove tužene i u odnosu na staru porodičnu kuću, kako je to navedeno u stavu petom izreke pobijane presude.

Dalje je prvostepeni sud utvrdio da je osnovan i protivtužbeni zahtev tužene BB kojim je tražila da se utvrdi da zaostavštinu sada pok. DD predstavlja 1/3 prava korišćenja kp. br. ... KO ... i 1/3 prava svojine državine na pomoćnoj zgradi broj 2 na navedenoj parceli, zbog čega je odlučio kao u stavu šestom izreke pobijane presude.

Kako je utvrdio da zaostavštinu sada pok. DD predstavlja 1/3 prava korišćenja na kp. br. ... KO ... i 1/3 prava svojine državine na pomoćnoj zgradi broj 2 na kp.br. ... KO ..., a da su zakonski naslednici sada pok. DD supruga VV i sestre AA i BB i to kao naslednici drugog naslednog reda shodno članu 12. Zakona o nasleđivanju, to po oceni prvostepenog suda proizilazi da supruga VV nasleđuje 1/2 njegove zaostavštine, dok drugu polovinu nasleđuju sestre AA i BB, odnosno po 1/4 od njegove idealne 1/3, tj. 1/12, iz čega je prvostepeni sud zaključio da je osnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je vlasnik i držalac po osnovu nasleđa iza smrti pok. DD na delu 1/12 od pomoćnog objekta broj 2 na kp. br. ... KO ... i da je korisnik na delu od 1/12 na kp. br. ... KO ..., zbog čega je prvostepeni sud odlučio kao u stavu trećem izreke pobijane presude.

Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, a izdvaja da je stari stambeni objekat predstavljao zaostavštinu sada pok. GG, jer je taj objekat postojao kada je GG preminuo ..1972. godine, tako da su GG naslednici momentom njegove smrti na osnovu člana 135. tada važećeg Zakona nasleđivanju („Službeni list SFRJ“, broj 42/65-prečišćen tekst) postali vlasnici ovog objekta sa po 1/3 i imali su pravo svojine na tom objektu sve dok je on postojao, odnosno dok nije 1999. godine porušen zbog oštećenosti tokom bombardovanja, kada je njihovo pravo svojine na ovom objektu prestalo u smislu odredbe člana 47. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Dalje, drugostepeni sud obrazlaže da, s obzirom na to da je stari stambeni objekat, na kome su tužilja, tužena BB i sada pok. DD bili suvlasnici po osnovu nasleđa oca, sa po 1/3, srušen zbog oštećenja tokom bombardovanja 1999. godine, da su u izgradnji novog objekta učestvovali svi suvlasnici, da je u izgradnji objekta pomagala i lokalna samouprava uz angažovanje privrednih subjekata sa tog područja, te da nisu pruženi dokazi da je postignut sporazum svih suvlasnika predmetnih nepokretnosti o deobi tih nepokretnosti, niti da se novi stambeni objekat gradi samo za nekog od suvlasnika porušenog stambenog objekta, a ne za sve, proizilazi da su izgradnjom na opisani način tužilja, tužena BB i sada pok. DD na novosagrađenom stambenom objektu stekli pravo svojine sa istim suvlasničkim udelima koje su imali i na starom objektu, jer novi objekat nije sagrađen da bi pripao samo nekom od suvlasnika, već da zameni porušeni objekat. Na to ukazuje i činjenica da je stari stambeni objekat porušen po nalogu nadležnog inspekcijskog organa, a ne na osnovu dogovora suvlasnika da se stari stambeni objekat zameni novim. S obzirom na navedeno, drugostepeni sud zaključuje da nije od značaja koliko je pojedinačno učešće svakog od suvlasnika u izgradnji sada postojećeg stambenog objekta. Na osnovu svega navedenog, Apelacioni sud je, primenom odredbe člana 390. ZPP, žalbe tužilje i tužene VV, odbio kao neosnovane, i pobijanu presudu potvrdio u stavu drugom izreke, u stavu trećem izreke, u stavu četvrtom izreke, u stavu petom izreke, u delu u kom je utvrđeno prema tužilji AA i tuženoj VV da je tužena BB, po osnovu nasleđa iza smrti njenog oca, sada pok. GG iz ..., korisnik sa udelom od 1/3 kp. br. ... KO ... i držalac sa udelom od 1/3 pomoćne zgrade broj 2, površine u osnovi 0,43 ari, izgrađene na kp. br. ... KO ..., kao i u stavu šestom izreke.

Primenom odredbe člana 394. tačka 4. ZPP, Apelacioni sud u Kragujevcu je preinačio pobijanu presudu u stavu prvom izreke, tako što je usvojio tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje da je vanknjižni vlasnik i držalac na sada postojećem stambenom objektu na kp. br. ... KO ... sa udelom od 5/12 (1/3 ili 4/12 po osnovu sopstvenog sticanja i 1/4 od 1/3, što iznosi 1/12 po osnovu nasleđa brata DD), dok je u preostalom delu, za utvrđenje da je tužilja vanknjižni vlasnik i držalac na ovom objektu sa još 7/12, kao neosnovan odbio. Pošto tužilji po osnovu nasleđa oca pok. GG i brata pok. DD pripada ukupno 5/12 od prava korišćenja kp. br. ... KO ..., koliki je njen udeo i na stambenom objektu broj 1 i pomoćnom objektu broj 2, drugostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje i u delu u kom je tužilja tražila da se utvrdi da je vanknjižni vlasnik i držalac na delu kp. br. ... KO ... koji je potreban za redovnu upotrebu stambenog objekta broj 1 na ovoj parceli, jer je tužilji priznato pravo korišćenja na parceli srazmerno priznatom pravu na objektima. Apelacioni sud u Kragujevcu je preinačio pobijanu presudu i u delu stava petog izreke koji se odnosi na utvrđenje da je tužena BB vanknjižni vlasnik sa udelom od 1/3 na staroj porodičnoj kući, jer ta kuća više ne postoji, pošto je porušena 1999. godine, tako da je na njoj, na osnovu člana 47. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pravo svojine, pa i pravo svojine tužene BB, prestalo da postoji i to još pre pokretanja ove parnice. Na osnovu navedenog, Apelacioni sud je odlučio pod tačkom 2. stav prvi, drugi i treći izreke presude.

Tužilja AA revizijom pobija drugostepenu presudu sa obrazloženjem da je predmetna kuća građena isključivo za njene potrebe stanovanja, te da iz izvedenih dokaza ne proizlazi da su tuženi imali bilo kakvog značajnijeg finansijskog učešća u izgradnji porodične kuće.

Revizija tužilje nije osnovana.

Pravnosnažnom drugostepenom presudom utvrđeno je da je tužilja vlasnik i držalac sa udelom od 5/12 porodično-stambene zgrade, objekat broj 1, površine 56 m2, postojeći na kp. br. ... KO ..., dok je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilja vlasnik još 7/12 idealnih delova predmetne nepokretnosti te da u toj srazmeri ima i pravo korišćenja zemljišta za redovnu upotrebu objekta, u kom delu tužilja pobija drugostepenu odluku.

Nisu osnovani revizijski navodi da drugostepeni sud nije dao razloge na osnovu kojih je zaključio da je predmetni objekat u suvlasništvu stranaka.

Ovo iz razloga što su nižestepeni sudovi, polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, zaključili da je stari stambeni objekat, koji se nalazio na predmetnoj parceli, predstavljao zaostavštinu oca tužilje, njene sestre (prvotužena) i brata (bivšeg drugotuženog), te da je na mestu tog objekta, koji je u međuvremenu srušen, izgrađen novi objekat. Tužilja, njena sestra i brat su zajednički gradili predmetni objekat uz pomoć lokalne samouprave – opštine, na način kako je to obrazloženo u prvostepenoj presudi, a među njima nije postojao dogovor oko svojinskih prava na samom objektu, niti su iz ostalih okolnosti slučaja nižestepeni sudovi zaključili da je namera stranaka bila da se kuća izgradi isključivo za potrebe stanovanja tužilje. Zato su neosnovani svi revizijski navodi kojima tužilja ukazuje da je pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pogledu njenog finansijskog učešća u izgradnji kuće (i pravnog značaja takvog učešća), budući da tužilja nije dostavila dokaze da je namera svih naslednika bila da se kuća izgradi za potrebe tužilje.

Stoga, činjenica da su parnične stranke učestvovale u izgradnji novog objekta u cilju zamene dotrajalog, a potom i srušenog objekta, bez jasnog razgraničenja i opredeljenja da se novi objekat gradi isključivo za potrebe tužilje, i prema oceni Vrhovnog suda, upućuje na zaključak da je izgradnjom objekta zasnovana suvlasnička zajednica sa udelima koji su im pripadali na ranijem objektu koji je bio predmet zaostavštine njihovog pokojnog oca (po 1/3, odnosno 4/12). Osim toga, tužilji je pripao i udeo iza pokojnog brata DD (1/4 od 1/3, što iznosi 1/12), pa je drugostepeni sud pravilno utvrdio da je vlasnički udeo tužilje na predmetnom objektu 5/12, odnosno da nije osnovan tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilja vlasnik još 7/12 idealnih delova u kom delu je zahtev odbijen.

Ne mogu se prihvatiti kao osnovani revizijski navodi da je tužilja pravo svojine na predmetnom objektu stekla primenom člana 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Ovo iz razloga što su u izgradnji objekta učestvovali svi naslednici iza pok. GG koji su imali jednake udele na porušenom objektu br. 1, i samim tim, srazmerne udele na zemljištu za upotrebu objekta, zbog čega nije moguće primeniti pravila o sticanju prava svojine izgradnjom objekta na zemljištu na kome drugo lice ima pravo svojine, jer su u konkretnom slučaju i graditelji i sopstvenici zemljišta – ista lica. Iz navedenih razloga tužilja se ne može smatrati graditeljem objekta na tuđem zemljištu i svojinska prava zasnivati na originarnom načinu sticanja. Navodi revizije kojima tužilja nastoji da dokaže veći udeo u sticanju objekta ulaganjem trećeg lica – firme „ŽŽ“ gde je ona bila zaposlena su neosnovani, upravo jer nije dokazano da su ta sredstva doprinos tužilje u smislu da su uložena radi njenog sticanja prava svojine na objektu.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi o kojima sud vodi računa po službenoj dužnosti, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku doneo odluku kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković