Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Rajčević advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Petefi Šandor“ iz Doroslova, koje zastupa Pravobranilaštvo Grada Sombora, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 824/25 od 04.09.2025. godine, u sednici održanoj 05.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 824/25 od 04.09.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 824/25 od 04.09.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 824/25 od 04.09.2025. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P1 259/23 od 13.11.2024. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 259/23 od 10.04.2025. godine, u usvajajućem delu, kojom je obavezana tužena da tužiocu na ime razlike naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada na relaciji ... – ... – ... i na ime razlike naknade troškova za dolazak sa rada u Doroslovu za period od septembra 2018. godine zaključno sa avgustom 2021. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate (stav drugi izreke). Obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada na relaciji Doroslovo–lokal, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate (stav treći izreke). Obavezana je tužena da na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada na relaciji ...- lokal, za period od septembra 2018. godine zaključno sa avgustom 2021. godine isplati iznose pojedinačno opredeljene sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate (stav četvrti izreke) i obavezana je tužena da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 279.358,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate (stav peti izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, br.72/11...10/23) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom je isplata naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada i zakonske zatezne kamate zbog kašnjenja u isplati naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom – o pravu zaposlenih na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Ukazivanje tužene na postojanje drugačijih odluka ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada (tužba radi novčanog potraživanja) podneta je 29.12.2020. godine. Vrednost pobijanog dela potraživanja je 81.491,45 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković