Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti revizije tužene na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj. Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno pravo tužilje na jubilarnu nagradu za navršenih 40 godina u radnom odnosu kod poslodavca – tužene Republike Srbije i obavezana tužena da tužilji isplat iznos od 104.406,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2017. godine, primenom odredbi Zakona o radu i Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe. Imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite i način presuđenja, to po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom na to da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužena uz reviziju nije priložila pravnosnažne presude kojima su u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donete drugačije odluke, zbog čega nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, sa kojih razloga je primenom člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Tužba radi utvrđenje prava na jubilarnu nagradu i isplatu po tom osnovu podneta je 09.03.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 104.406,00 dinara.

Članom 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova, revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba odnosi na novnačno potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora.

S ozbirom na to da se u ovom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilja tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već utvrđenje prava na jubilarnu nagradu i isplatu po tom osnovu, i kako je vrednost predmeta spora 104.406,00 dinara, to revizija tužene nije dozvoljena.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković