U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog zaposlen na neodređeno vreme od 30.10.2002. godine. U toku 2013. godine radio je na mestu ... . Tuženi se kao osnovnom delatnošću bavi izgradnjom puteva i auto-puteva. U junu 2023. godine tuženi je obavljao poslove po ugovoru zaključenim sa NIS Petrol, pri čemu je obavljao poslove kao izvođač radova na iskopu naftnih bušotina. Dana 20.06.2023. godine tužilac je otišao sa gradilišta na mesto radi vršenja iskopa koje je udaljeno 4 km od gradilišta na kome je bio izolovan, odnosno na izdvojenom lokalitetu u odnosu na druge mašine, gde je vršio utovar. Toga dana od 13,00 časova naišla je nenajavljena kontrola radi utvrđivanja činjeničnog stanja na licu mesta. Kontrolori tuženog BB i VV su utvrdili da je deo na mašini kojom je upravljao tužilac otvoren. Zatekli su plastični balon od 5 l bez poklopca u koji je bilo uvučeno crevo koji ide od glave motora i služi za povraćaj neutrošene količine nafte koja se vraća u rezervoar, pa je gorivo neutrošeno umesto da ide u rezervoar išlo u taj balon. Balon je pričvršćen žicom i u njemu je bilo oko 4 l goriva. Da bi se napunilo gorivom 3-4 l potrebno je da mašina radi oko 2 sata. Držanje otvorenog balona na samoj mašini (bez čepa) predstavlja opasnu stvar i nije dozvoljeno. Gorivo koje se vraćalo iz glave motora nije išlo ponovo u rezervoar, već u naznačeni balon. Sledećeg dana tužiocu je dato upozorenje o otkazu zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 47. tačka 14. Kolektivnog ugovora. Na naznačeno upozorenje tužilac nije dostavio odgovor, pa je tuženi doneo rešenje o otkazu ugovora o radu zbog povrede radne obaveze. Rešenje je doneto 12.07.2023. godine, a nakon toga su tužiocu isplaćena sva dugovanja od strane tuženog.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je polazeći od odredbi člana 179. stav 2. tačka 5, člana 180. Zakona o radu i člana 47. tačka 14. Kolektivnog ugovora tuženog, odbio tužbeni zahtev tužioca, nalazeći da tužilac jeste učinio povredu radne obaveze za koju se može izreći mera prestanka radnog odnosa. Shodno tome, odbio je i tužiočev zahtev za naknadu štete radi isplate 10 zarada zbog nevraćanja na rad.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo .

Po članu 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu.

Prema članu 180. stav 1. Zakona o radu, propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju člana 149. stav 2. i 3. Zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

Prema članu 47. tačka 14. Kolektivnog ugovora tuženog, predviđeno je da zaposlenom može biti otkazan ugovor o radu ako je učinio povredu koja se ogleda u pribavljanju lične i materijalne koristi u vezi sa radom društva, a na štetu društva.

Tuženi je poštovao proceduru davanja otkaza tužiocu u smislu člana 180. stav 1. Zakona o radu. Tužiocu je uručio upozorenje o otkazu i ostavljen mu rok od 8 dana da se izjasni o razlozima davanja otkaza. Tužilac nije dostavio nikakav odgovor na upozorenje. Utvrđeno je da je do povrede radne obaveze došlo krivicom zaposlenog, tj. tužioca, jer tužilac nije postupio onako kako je trebalo, a iz razloga što je izvršio pokušaj otuđenja goriva. Izvedeni dokazi su ukazali da je tužilac izvršio naznačenu povredu, pa je pravilno postupljeno kada je tužbeni zahtev tužioca odbijen.

Navodima revizije tužioca ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijane odluke. Činjenica da je tužilac uhvaćen u pokušaju prisvajanja dela goriva (čija vrednost nije mnogo visoka (800,00 dinara), ne opravdava ponašanje tužioca jer imajući u vidu zakonske odredbe, kao i odredbe Kolektivnog ugovora tuženog, proizilazi da povreda radne obaveze u ovakvim slučajevima može biti izvršena i u samom pokušaju prisvajanja pribavljanja lične i materijalne koristi u vezi sa radom tuženog, a na štetu tuženog. Stoga se ne mogu prihvatiti navodi revizije da je u konkretnom slučaju došlo do pogrešne primene materijalnog prava, te da je tužiocu otkaz o radu dat nezakonito.

Pravilna je odluka suda o troškovima postupka.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković