Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Rev2 32/07
24.01.2007. godina
Beograd

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Vladimira Tamaša, predsednika veća, Jovanke Kažić, Ljubice Milutinović, Milomira Nikolića i Nadežde Radević, članova veća, u parnici tužilje AA, čiji punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog \"BB", čiji je punomoćnik BA, advokat, sa umešačem VV, čiji je punomoćnik BV, advokat, radi poništaja odluke o dodeli stana, odlučujući o reviziji umešača protiv presude Okružnog suda u Pančevu Gž.1 broj 429/06 od 07.07.2006. godine, u sednici održanoj 24.01.2007. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Opštinskog suda u Pančevu P.1 broj 1598/05 od 02.02.2006. godine u stavu jedan izreke presude i odluka o troškovima postupka iz stava dva izreke i presuda Orkužnog suda u Pančevu Gž.1 broj 429/06 od 07.07.2006. godine u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba umešača na strani tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu jedan i dva izreke i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje..

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Pančevu P.1 broj 1598/05 od 02.02.2006. godine, stavom jedan izreke, delimično je usvojen tužbeni zathev pa je poništena odluka Komisije za stambene odnose tuženog broj 1409 od 16.10.2000. godine i odluka Komisije za žalbe tuženog broj 1658 od 05.12.2000. godine. Stavom dva presude obavezan je tuženi i umešač na strani tuženog da tužilji solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 85.400,00 dinara, a stavom tri presude odbijen je tužbeni zahtev u delu da se utvrdi da je tužilja prva na rang listi za dodelu spornog stana, te da joj se na osnovu toga dodeli stan na trajno korišćenje.

Odlučujući o žalbama tužilje i umešača na strani tuženog Okružni sud u Pančevu je presudom Gž.1 broj 429/06 od 07.07.2006. godine odbio žalbe kao neosnovane i prvostepenu presudu potvrdio.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu umešač na strani tuženog je preko punomoćnika advokata, koji na osnovu člana 84. ZPP („Službeni galsnik RS“, broj 125 od 22.11.2004. godine) stranku mora zastupati u postupku po reviziji, blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao presudu Okružnog suda u pobijanom delu na osnovu člana 399. ZPP-a.

Revizija je osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju Komisija za stambene odnose tuženog raspisala je oglas za dodelu stana 30.03.2000.godine na koji su pored ostalih radnika tuženog prijave podneli tužilja i umešač na strani tuženog. Komisija za stambene odnose je potvrdila listu reda prvenstva za dodelu stana, i nakon izjavljenih prigovora utvrdila konačnu rang list prvenstva na kojoj je na prvom mestu umešač sa ukupno 167 bodova, od kojih 16 po osnovu uslova stanovanja. Tužilja je na 6. mestu rang liste prvenstva sa 123 boda. Na osnovu konačne rang liste reda prvenstva odlukom Komisije za stambene odnose tuženog dodeljen je stan u zakup na neodređeno vreme umešaču na strani tuženog.

Odlučujući o tužbenom zahtevu oba nižestepena suda su zaključila da umešač na strani tuženog nema pravo na rešavanje stambene potrebe na osnovu člana 15. Pravilnika tuženog važećeg u vreme raspisanog oglasa za dodelu stana od 30.03.2000. godine i donete odluke o dodeli stana umešaču od 16.10.2000. godine. Ovakav zaključak zasnovan je na utvrđenim činjenicama da je umešač sa svojim razvedenim suprugom 1985. godine sačinila pismeni sporazum o određivanju nosioca stanarskog prava, na stanu u kome su do tada zajedno živeli, a koji je suprug umešača dobio od radne organizacije za vreme trajanja bračne zajednice. Zaključenjem sporazuma kojim se umešač odrekao stanarskog prava u korist supruga, umešač je sebe doveo u situaciju da nema rešenu stambenu potrebu. Prema stavu nižestepenih sudova da umešač nije zaključila sporazum kojim se odrekla stanarskog prava imala bi rešenu stambenu potrebu na način iz člana 15. Pravilnika. Kako prema izraženom stavu umešač nema pravo na rešavanje stambene potrebe, tužbeni zahtev je usvojen i poništena odluka o dodeli stana umešaču.

Osnovan je razlog revizije da je o tužbenom zahtevu odlučeno pogrešnom primenom materijalnog prava, a zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje je nepotpuno utvrđeno.

Zaključak nižestepenih sudova da je odluka tuženog o dodeli stana umešaču nezakonita zbog činjenice da se umešač sporazumom zaključenim sa razvedenim suprugom 1985. godine odrekla stanarskog prava na stanu, i da joj zbog ove okolnosti ne pripada pravo na rešavanje stambene potrebe ne može se prihvatiti kao pravilan. Odlučujući o zakonitosti odluke tuženog nižestepeni sudovi nisu cenili odredbu člana 23. Pravilnika o rešavanju stambenih potreba tuženog na osnovu koga je doneta odluka o dodeli stana umešaču. Ovom odredbom propisano je da ako zaposleno lice ili član njegovog porodičnog domaćinstva sa kojim ono živi, na bilo koji način svojom voljom ili krvicom liši sebe svojine, odnosno svojstva nosioca stanarskog prava, da bi obezbedilo povoljniji položaj na listi reda prvenstva, njegov stambeni status vrednuje se prema ranijoj situaciji do isteka 10 godina od dana pogoršanja stambene situacije. Imajući u vidu navedenu odredbu Pravilnika pogrešan je zaključak da umešač na strani tuženog ima rešenu stambenu potrebu i da se stambeni status umešača vrednuje prema situaciji koja je postojala pre zaključenog sporazuma 1985. godine. Kako je od zaključenog sporazuma, kojim se umešač odrekao stanarskog prava u korist razvedenog spruga, proteklo više od 10 godina do raspisivanja oglasa za dodelu stana i donete odluke o dodeli od 16.10.2000.godine, to je za osnovanost tužbenog zahteva i ocenu zakonitosti odluke o dodeli stana umešaču trebalo utvrditi činjenice od kojih zavisi kakav je bio stambeni status umešača po isteku 10 godina od zaključenog sporazuma, i da li ja u odnosu na takav status pravilno bodovan umešač na osnovu člana 21. Pravilnika po osnovu uslova stanovanja.

Iz izloženog Vrhovni sud je primenom odredbe člana 407. stav 2. ZPP, ukinuo prvostepenu presudu u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev i odluku drugostepenog suda u pobijanom delu i predmet vratio na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku sud će utvrditi činjenice na koje je ukazano ovim rešenjem, a od kojih zavisi pravilnost i zakonitost odluke tuženog kojim je stan dodeljen umešaču. Okolnosti koje su utvrđene u dosadašnjem toku postupka i činjenice koje će utvrditi u ponovljenom postupku sud će ceniti i u odnosu odredbu člana 23. pravilnika tuženog.

Ukinuta je i o odluka o troškovima, jer zavisi od odluke o tužbenom zahtevu.

Predsednik veća-sudija

Vladimir Tamaš, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

RR