Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 4727/06
29.06.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Danice Bogdanović, predsednika veća, Vere Pešić i Gordane Džakula, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Srbije Ljiljanom Jevtić, zapisničarem, rešavajući u upravnom sporu po tužbi tužioca Javno vodoprivredno preduzeće ''Vode Vojvodine'' iz Novog Sada, Bulevar Mihajla Pupina br. 25, protiv tuženog Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave, Regionalni centar Novi Sad, radi poništaja rešenja br. 433-493/2006 od 27.06.2006. godine, u predmetu prinudne naplate naknade za odvodnjavanje, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 29.06.2007. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE UVAŽAVA i PONIŠTAVA rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave, Regionalni centar Novi Sad br. 433-493/2006 od 27.06.2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem odbijena je žalba tužioca izjavljena protiv zaključka Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave, Regionalni centar Novi Sad, Filijale Sombor br. 433-443/2006-13 od 07.04.2006. godine kojim se odbacuje predlog tužioca od 15.03.2006. godine za pokretanje postupka prinudne naplate naknade za odvodnjavanje, na osnovu izvršnog rešenja JVP ''Vode Vojvodine'' br. 00128146 od 09.05.2005. godine, a protiv dužnika \"AA", zbog nenadležnosti.

Podnetom tužbom tužilac osporava zakonitost rešenja tuženog organa ističući da se pravni osnov za vršenje poslova prinudne naplate naknade za odvodnjavanje od strane Poreske uprave nalazi u čl. 160. st. 1. tač. 14. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, prema kojima poreska uprava obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom. Kako isti Zakon ne sadrži ni jednu odredbu kojom se stavljaju van snage odredbe čl. 107. Zakona o vodama, odnosno kojom se zabranjuje prinudna naplata naknade za odvodnjavanje, jasno je da je ovaj postupak i dalje u nadležnosti poreskog organa. Navedeno potvrđuje i činjenica da Poreska uprava vrši utvrđivanje i naplatu naknade za odvodnjavanje za fizička lica. Zbog navedenih razloga, predložio je da sud tužbu uvaži i poništi osporeno rešenje.

U odgovoru na tužbu tuženi organ ostaje u svemu pri razlozima iz obrazloženja osporenog rešenja i predlaže da sud tužbu odbije kao neosnovanu.

Nakon ocene navoda tužbe, odgovora na tužbu i spisa predmeta ove upravno-pravne stvari, Vrhovni sud Srbije je našao da je tužba osnovana.

Iz spisa predmeta i obrazloženja osporenog rešenja proizlazi da je Poreska uprava nadležna za naplatu naknade za korišćenje voda koja predstavlja javni prihod. Kako naknade za odvodnjavanje, ne predstavljaju javni prihod, nego su iste prihod Vodoprivredne organizacije – Preduzeća, u konkretnom slučaju Poreska uprava nije stvarno nadležna za sprovođenje prinudne naplate ove naknade. Prinudna naplata ostalih naknada koje su prihod Vodoprivrednog preduzeća, vrši se u sudskom postupku shodno odredbi čl. 266. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku.

Prema shvatanju Vrhovnog suda Srbije, osporenim rešenjem je povređen zakon na štetu tužioca. Naime, predmet prinudne naplate po zahtevu tužioca, kao poverioca, protiv dužnika \"AA", koji je podnet prvostepenom upravnom organu, bila je novčana naknada za odvodnjavanje za period januar-decembar 2005. godine. Odredbom čl. 107. Zakona o vodama (''Sl. glasnik RS'' br. 46/91, 53/93 i 54/96), propisano je da se u pogledu postupka prinudne naplate naknada, kada su u pitanju obveznici preduzeća, primenjuju propisi o porezu na dobit preduzeća, a za ostale obveznike plaćanja naknada, propisi o plaćanju poreza na dohodak građana. Kako dužnik \"AA" ima svojstvo Preduzeća, to se prema njemu prinudna naplata novčane naknade za odvodnjavanje vrši prema propisima o porezu na dobit preduzeća. Odredbama čl. 77. – 113. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (''Sl. glasnik RS'' br. 80/02 ...55/04), za sprovođenje prinudne naplate poreza predviđeno je administrativno izvršenje, u postupku kod Poreske uprave, a ne sudsko izvršenje, po odredbi čl. 1. st. 1. Zakona o izvršnom postupku, kako pogrešno zaključuju upravni organi.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud Srbije je, nalazeći da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužioca, na osnovu odredbe čl. 41. st. 2., a u vezi odredbe čl. 38. st. 2. Zakona o upravnim sporovima (''Sl. list SRJ'' br. 46/96), tužbu uvažio i osporeno rešenje poništio, kako bi u ponovnom postupku bilo doneto pravilno i na zakonu zasnovano rešenje, s tim što je tuženi organ vezan pravnim shvatanjem suda iz ove presude, na osnovu odredbe čl. 61. istog Zakona.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

Dana 29.06.2007. godine, U. 4727/06

Zapisničar, Predsednik veća - sudija

Ljiljana Jevtić, s.r. Danica Bogdanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

SK