Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
U 6050/06
24.10.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: mr Jadranke Injac, predsednika veća, Zoje Popović i Jelene Ivanović, članova veća, sa savetnikom Ljiljanom Petrović, kao zapisničarem, rešavajući u upravnom sporu po tužbi tužioca AA, protiv rešenja tuženog Ministarstva finansija Republike Srbije – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd, broj: 731.1-97/07-20 od 26.7.2007. godine, u predmetu porez na oružje, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 24.10.2007. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac je podneo tužbu u upravnom sporu kojom je osporio zakonitost rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije – Poreska uprava - Regionalni centar Beograd, broj: 4133-104/06 od 18.10.2006. godine, kojim je odbijena, kao neosnovana, žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Poreske uprave – Ekspozitura Veliko Gradište, broj: 439-2179 od 17.8.2006. godine. Tim ožalbenim rešenjem odbijen je tužiočev zahtev za otpis poreza na oružje za 2005. godinu, kao neosnovan.

Vrhovni sud Srbije je podnetu tužbu dostavio na odgovor tuženom organu, koji je u odgovoru na tužbu obavestio sud da je izmenio osporeno rešenje novim rešenjem pod brojem 7311-97/07-20 od 26.7.2007. godine, kojim se, u stavu I odbija, kao neosnovana žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Poreske uprave – Ekspozitura Veliko Gradište, broj: 439-2179 od 17.8.2006. godine. U stavu II tog rešenja navedeno je da se ovim rešenjem zamenjuje rešenje Poreske uprave – Regionalnog centra Beograd, broj: 4133-104/06 od 18.10.2006. godine.

Vrhovni sud Srbije je primerak novodonetog rešenja dostavio tužiocu da se izjasni da li je zadovoljan tim rešenjem i da li tužbu proširuje na isto. Tužilac se podneskom primljenim kod ovog suda 15.10.2007. godine, izjasnio da nije zadovoljan rešenjem tuženog organa od 26.7.2007. godine, te da tužbu proširuje i na to novodoneto rešenje.

Postupajući u granicama zahteva tužioca iz izjave o proširenju tužbe i navodoneti akt, Vrhovni sud Srbije je ocenom navoda tužbe i izjašnjenja tužioca, odgovora na tužbu i spisa predmeta ove upravne stvari, našao:

Tužba je neosnovana.

Iz obrazloženja osporenog rešenja i spisa predmeta ove upravne stvari proizilazi da je rešenjem prvostepenog organa br. 434-05/01302-110/2005 od 18.4.2005. godine, tužiocu utvrđen porez na registrovano oružje za 2005. godinu u iznosu od 1.460,00 dinara. Na navedeno rešenje tužilac nije izjavio žalbu, već se 05.12.2005. godine obratio prvostepenom organu zahtevom za otpis poreza, u čijem prilogu je dostavio potvrdu Ministarstva unutrašnjih poslova – Odeljenje Veliko Gradište, br. 45/05 od 29.11.2005. godine. Postupajući po podnetom zahtevu prvostepeni organ je rešenjem br. 439-3704 od 11.1.2006. godine, odbacio isti, kao neblagovremen sa razloga što poreski obveznik nije u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o utvrđivanju poreza čiji se povraćaj traži, izjavio žalbu. Na to novodoneto rešenje prvostepenog organa tužilac je izjavio žalbu po osnovu koje je tuženi organ rešenjem br. 4133-3/2006 od 26.7.2006. godine, poništio ožalbeno rešenje i spise predmeta vratio na ponovni postupak. Postupajući po primedbama iz rešenja drugostepenog organa, prvostepeni organ je ožalbenim rešenjem od 17.8.2006. godine, odbio zahtev tužioca za otpis poreza na oružje, kao neosnovan. Navedeno je obrazloženo time da Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji nije propisana mogućnost prestanka poreske obaveze otpisom poreza. Ocenjujući zakonitost osporenog rešenja tuženi je našao da je pravilno postupio prvostepeni organ kada je odbio tužiočev zahtev za otpis poreza na oružje, kao neosnovnan, sa razloga što odredbama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, nije predviđeno otpisivanje utvrđenih obaveza iz razloga koje je tužilac naveo u zahtevu.

Po nalaženju Vrhovnog suda Srbije, pravilno je postupio tuženi organ kada je osporenim rešenjem odbio žalbu tužioca izjavljenu protiv prvostepenog rešenja. U postupku koji je prethodio donošenju rešenja nije bilo povrede pravila postupka, a na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, koje je od značaja za donošenje odluke u ovoj upravnoj stvari, pravilno je primenjeno materijalno pravo.

Naime, odredbom člana 25. stav 1. tačka 4. Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, propisano je da se porez na registrovano oružje ne plaća na oružje koje je obveznik dobio kao nagradu ili prilikom odlaska u penziju, od Vojske Jugoslavije ili Ministarstva unutrašnjih poslova, a najviše na jedno od dobijenih registrovanih oružja za koje je propisana najniža visina poreza, a članom 26. istog Zakona, da porez na registrovano oružje utvrđuje rešenjem nadležni poreski organ, na osnovu podataka koje mu dostavlja republički organ uprave zadužen za unutrašnje poslove koji izdaje oružani list za držanje i nošenje oružja za ličnu bezbednost, oružani list za držanje i nošenje oružja, odnosno dozvolu za nošenje oružja za ličnu bezbednost. Ovo znači da je tužilac mogao da zahteva da se oslobodi plaćanja ovog poreza samo do konačnosti rešenja o utvrđenju poreske obaveze za 2005. godinu po navedenom članu 25. Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Kako ni Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ni Zakon o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara ne propisuju otpis utvrđene obaveze iz razloga za otpis na koje se poziva tužilac, pri čemu je utvrđenu poresku obavezu tužilac mogao da osporava žalbom na rešenje od 18.4.2005. godine, a to nije učinio, to činjenica da mu je pištolj ukraden 18.4.2005. godine, nema uticaja na drugačiju odluku. Zbog toga je rešenje tuženog organa po nalaženju Vrhovnog suda Srbije pravilno i na zakonu zasnovano.

Prilikom odlučivanja, sud je cenio navode tužbe, pa nalazi da su isti bez uticaja na pravilnost i zakonitost osporenog rešenja, s obzirom na činjenicu da je tužilac u vreme donošenja ožalbenog rešenja bio vlasnik predmetnog oružja.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud Srbije je, primenom odredbe člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", br. 46/96), odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU

dana 24.10.2007. godine, U. 6050/06

Zapisničar, Predsednik veća - sudija

Ljiljana Petrović, s.r. mr Jadranka Injac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

JK