Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Uscg 1472/06
04.10.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Milene Savatić, predsednika veća, Nade Kljajević i Jelene Ivanović, članova veća, sa savetnikom Vukicom Latinović, kao zapisničarem, odlučujući u upravnom sporu po tužbi tužioca AA, protiv rešenja VP aa (čiji je pravni sledbenik VP vv), Up-2 broj 119-2/2005 od 10.08.2005. godine, u predmetu uvećanja plate po osnovu zastupanja, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 04.10.2007. godine, doneo je

P R E S U D U

Tužba SE ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim rešenjem odbijena je žalba tužioca izjavljena protiv rešenja VP gg, Up-1 br. 281-6/04 od 04.04.2005. godine, kojim je odbijen zahtev tužioca za priznavanje prava na naknadu po osnovu faktičkog zastupa potčinjenog referenta u referatu tehničke službe, dok se nalazio na bolovanju u period od 09.09.2004. godine do 11.11.2004. godine, iz razloga navedenih u obrazloženju rešenja.

Tužilac je Sudu Srbije i Crne Gore podneo tužbu u kojoj je naveo da je po naređenju pretpostavljenog starešine pored svoje redovne dužnosti radio i poslove upražnjenog formacijskog mesta, pa smatra da mu pripada naknada u visini 20% od osnovne plate formacijskog mesta na kome je vršio zastupanje. Predlaže Vrhovnom sudu Srbije da tužbu uvaži i poništi osporeno rešenje.

U odgovoru na tužbu VP vv kao pravni sledbenik tužene VP aa naveo je da je osporeno rešenje na zakonu zasnovano i predložio je da sud tužbu odbije kao neosnovanu.

Po oceni navoda tužbe, odgovora na tužbu i spisa predmeta ove upravne stvari, Vrhovni sud Srbije, koji je 21.12.2006. godine preuzeo nerešene predmete Suda SCG na osnovu odredbe člana 4. stav 1. Uredbe o položaju pojedinih institucija bivše Srbije i Crne Gore i Službi Saveta ministara („Službeni glasnik RS“, br. 49/06 i 63/06), našao je:

Tužba je neosnovana.

Prema obrazloženju osporenog rešenja tužilac pored svoje redovne dužnosti nije vršio zastupanje obavljanjem svih poslova upražnjenog formacijskog mesta, i to ni po odluci nadležnog starešine, ni po usmenom naređenju prvopretpostavljenog starešine, zbog čega tužiocu ne pripada pravo na naknadu za zastupanje.

Odredbom člana 57. stav 2. Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, br. 43/94... 3/02) propisano je da zastupnik se može privremeno odrediti i za upražnjeno formacijsko mesto. Zastupnik može vršiti dužnost pored svoje redovne dužnosti. Zastupanje može trajati najduže 6 meseci, a po odluci drugopretpostavljenog starešine do jedne godine.

Vrhovni sud Srbije nalazi da je tuženi organ na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo i za svoju odluku je dao razloge koje, kao dovoljne i na zakonu zasnovane, u svemu prihvata i ovaj sud.

Iz napred iznetih razloga, nalazeći da osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca, Vrhovni sud Srbije je odlučio kao u dispozitivu ove presude na osnovu odredbe člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, br. 46/96).

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU SRBIJE U BEOGRADU,

dana 04.10.2007. godine, USCG. 1472/06

Zapisničar, Predsednik veća - sudija,

Vukica Latinović, s .r. Milena Savatić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

BB