Navedenom presudom na osnovu člana 206. stav 2. ZKP oštećena O.G. je radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućena na parnični postupak, a na osnovu člana 86. ZKP oštećenoj je po pravnosnažnosti presude vraćen privremeno oduzet zlatni nakit i to jedna zlatna ogrlica žuto bele boje, jedna zlatna narukvica iste boje i iste izrade, kao i zlatna ogrlica i zlatni privezak u kombinaciji belo-žute boje sa priveskom u obliku pume u koju su učvršćeni cirkoni i dva plava kamena umesto očiju a na poleđini ugravirano ''Aca kockica'', muški prsten težine 5,85 grama u kombinaciji bele i žute boje sa cirkonom bele boje i jedan muški sat marke ''Kienzl'' zlatno-srebrne boje i kožna dvodelna narukvica.

 

Istom presudom na osnovu člana 193. i 196. ZKP optuženi M.R. i G.T. obavezani su da u korist budžetskih sredstava Višeg suda u Šapcu uplate na ime troškova krivičnnog postupka solidarno iznos od 303.097,82 dinara i na ime sudskog paušala iznos od 5.000,00 dinara svaki, a oštećenoj O.G. na ime troškova krivičnog postupka iznos od 1.153.625,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja.

 

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.2764/13 od 26.09.2013. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Šapcu, branilaca okrivljenog R.M., advokata B.S., advokata V.T. i advokata A.S. i branilaca okrivljenog T.G., advokata D.M., advokata S.A., advokata B.B. i advokata I.V., i presuda Višeg suda u Šapcu K br.9/10 od 27.03.2013. godine, potvrđena.

 

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

 

-branilac osuđenog G.T., advokat S.A. zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP, člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, i člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, ili da pobijane odluke preinači, tako što će osuđenog G.T. osloboditi od optužbe za označeno krivično delo, a da obzirom na sadržinu zahteva, odloži izvršenje pravnosnažne presude u odnosu na ovog osuđenog,

 

-branilac osuđenog G.T., advokat D.M. zbog povrede iz člana 377. tačka 5. ZKP (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10) sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu, da u smislu člana 488. stav 2. ZKP pozove branioca na sednicu veća, a da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude prekine do pravnosnažne odluke suda,

 

-branilac osuđenog M.R., advokat B.S., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. ZKP i povrede odredaba člana 352. stav 2, člana 368. stav 1. tačka 11. i člana 377. tačka 5. ZKP (''Službeni list SRJ'', br. 70/01, 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10) sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

 

Razmatrajući zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca osuđenih G.T. i M.R., na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao:

 

- da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog G.T., advokata S.A. u delu u kome se ukazuje na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i člana 439. tačka 2. ZKP, izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen, dok je u preostalom delu nedozvoljen,

 

- da su zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog M.R., advokata B.S. i branioca osuđenog G.T., advokata D.M. nedozvoljeni.

 

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog G.T., advokata S.A. dostavio javnom tužiocu u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog G.T. advokata S.A. podnet, pa je po oceni navoda u ovom zahtevu u delu u kome je podnet zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i člana 439. stav 2. ZKP, našao:

 

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog G.T. i advokata S.A. u navedenom delu je neosnovan.

 

Odredbom člana 604. ZKP propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika, ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10).

 

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog G.T., advokata S.A. ukazuje se na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP navodima da su pobijanim presudama povređene odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, jer je Viši javni tužilac neovlašćeno izvršio poslednju izmenu optužnice u pogledu datuma i vremena izvršenja krivičnog dela, za koje je G.T. oglašen krivim.

 

Iz zapisnika o glavnom pretresu koji je održan pred Višim sudom u Šapcu dana 23.11.2012. godine u predmetu K br.9/10, proizilazi da je pre davanja završnih reči, zamenik Višeg javnog tužioca u Šapcu izmenio optužnicu od 11.03.2005. godine, tako što je u prvom i drugom redu umesto reči ''dana 25. aprila 2003. godine u vremenskom periodu između 02 i 07 časova'' označio da treba da stoji ''u neutvrđeno vreme između 24. i 25. aprila 2003. godine u uračunljivom stanju i svesni zabranjenosti svoga dela'' i na kraju iza reči ''lišeni slobode'' dodao ''a bili su svesni svoga dela i hteli njegovo izvršenje''.

 

Članom 341. stav 1. ZKP (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10) propisano je da ako tužilac u toku glavnog pretresa oceni da izvedeni dokazi ukazuju da se izmenilo činjenično stanje izneseno u optužnici, on može na glavnom pretresu usmeno izmeniti optužnicu, a i može predložiti da se glavni pretres prekine radi pripremanja nove optužnice.

 

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Viši javni tužilac u Šapcu je izvršio izmenu optužnice Kt br.91/03 od 23.07.2003. godine (izmenjene i 11.03.2005. godine) usmeno na glavnom pretresu dana 23.11.2012. godine, u skladu sa izvedenim dokazima koji su po nalaženju tužioca ukazivali na izmenjeno činjenično stanje, postupajući u okviru svojih zakonskih ovlašćenja (član 341. stav 1. ZKP) pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog G.T., advokata S.A., kojima se ukazuje da zbog neovlašćene izmene nije postojala optužba ovlašćenog tužioca, neosnovani.

 

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog G.T. advokata S.A. ukazuje se na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP navodima, da je sud zasnovao svoju odluku na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnovati - na nalazu i mišljenju Sudsko-medicinskog odbora u Novom Sadu, da je navedeni dokaz izveden u protivzakonitoj formi i nije pravilno ocenjen od strane prvostepenog i drugostepenog suda.

 

Članom 114. stav 1. ZKP (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10) propisano je da se veštačenje određuje pismenom naredbom organa koji vodi postupak, u naredbi se navodi u pogledu kojih činjenica se obavlja veštačenje i kome se poverava, a naredba se dostavlja i strankama. Stavom 2. istog člana propisano je da ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova ili se veštačenje može obaviti u okviru državnog organa, takva veštačenja, a naročito složenija, poveriće se, po pravilu takvoj ustanovi, odnosno organu, a ustanova odnosno organ odrediće jednog ili više stručnjaka koji će izvršiti veštačenje.

 

Iz spisa predmeta proizilazi da je naredbom Okružnog suda u Šapcu K br.131/06 od 25.03.2009. godine, postupajući na osnovu člana 114. tada važećeg ZKP predsednik veća-sudija odredio sudsko medicinsko veštačenje preko Sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, na okolnosti neposrednog uzroka smrti pok. O.A., šta je taj uzrok izazvalo, a posebno kada je smrt nastupila.

 

Nalaz i mišljenje Sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Novom Sadu od 19.05.2009. godine je veštačenje koje je obavljeno na osnovu naredbe postupajućeg predsednika veća – sudije i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predstavlja dokaz koji je izveden u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku koji je važio u vreme preduzimanja te procesne radnje (član 114. ZKP). Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog G.T., advokata S.A. kojima se ukazuje da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i da je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, neosnovani, dok se navodi zahteva kojima se dovodi u pitanje pravilnost ocene ovog dokaza odnose na pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u pobijanim presudama, što ne predstavlja razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, zbog čega se ovaj sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

 

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.T., advokata S.A. ukazuje se da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe, primenjen zakon koji se ne može primeniti i da je ovaj okrivljeni mogao biti oglašen krivim jedino za neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca, s tim da zahtev ne sadrži detaljnije obrazloženje navedene povrede.

 

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela za koje je osuđeni G.T. oglašen krivim, proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 5. KZ u vezi člana 33. KZ, pa su navodi branioca osuđenog G.T., advokata S.A. u pogledu povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, neosnovani.

 

Iz napred navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog G.T., advokata S.A., u delu u kome je podnet zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP, čl. 438. stav 2. tačka 1. ZKP i čl. 439. tačka 2. ZKP, odbijen je kao neosnovan.

 

Odredbom člana 485. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 i 121/12) propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenja zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

 

Odredbom člana 485. stav 2. ZKP propisano je da povreda zakona u smislu stava 1. tačka 1. ovog člana postoji ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, povređena odredba krivičnog postupka ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon.

 

Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

 

Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označenje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju branilac osuđenog G.T., advokat S.A. navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno. Međutim, u obrazloženju navedene povrede zakona, branilac osuđenog G.T. navodi da je optužba prekoračena na taj način, što je izreka prvostepene presude protivrečna razlozima presude, a obrazloženje nejasno i kontradiktorno, i presuda nema razloga o odlučnim činjenicama, a da je navedenom povredom obuhvaćena i drugostepena presuda. Ovakvi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog G.T. ukazuju na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, koja ne može biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u opsegu koji ZKP u članu 485. stav 4. taksativno nabraja, pa je zahtev branioca osuđenog, u ovom delu iako formalno podnet zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjen kao nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog G.T., advokata D.M., ukazuje se na povredu zakona iz člana 377. tačka 5. ZKP (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10).

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog M.R. advokata B.S. ukazuje se na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. ZKP i povredu odredaba članova 352. stav 2, 368. stav 1. tačka 11. i člana 377. tačka 5. ZKP (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10).

 

Navedene povrede u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca osuđenih G.T. i M.R., advokata D.M. i advokata B.S., po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih bi okrivljeni kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, i ne mogu biti razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, zbog čega su zahtevi ovih branilaca osuđenih G.T. i M.R. ocenjeni kao nedozvoljeni.

Iz navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                              Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r.                                                                                           Janko Lazarević, s.r.