.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 107/2014
27.02.2014. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Predraga Gligorijevića, Veska Krstajića, Biljane Sinanović i Nate Mesarović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.Ć., zbog krivičnog dela samovlašća iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata P.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu K br.1463/12 od 06.09.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.4732/13 od 17.10.2013.godine, u sednici veća održanoj dana 27.02.2014.godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Ć. - advokata P.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu K br.1463/12 od 06.09.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.4732/13 od 17.10.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kraljevu K br.1463/12 od 06.09.2013. godine, okrivljeni S.Ć. oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela samovlašća iz člana 330. stav 1. u vezi sa članom 61. KZ, za koje delo mu je primenom odredaba članova 64, 65. i 66. KZ izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Istom presudom, okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postpuka plati iznos od 3.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, a oštećeni ED K. je radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.4732/13 od 17.10.2013. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog S.Ć., preinačena je presuda Osnovnog suda u Kraljevu K br.1463/12 od 06.09.2013. godine, u pogledu pravne ocene dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što su radnje okrivljenog pravno kvalifikovane kao krivično delo samovlašća iz člana 330. stav 1. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dva meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok je žalba branioca okrivljenog u preostalom delu odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.
Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.Ć. - advokat P.M., na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. ZKP, ukazujući na učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 16. stav 1. KZ, te sa članovima 103. tačka 7. KZ i 104. stav 6. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će odbiti optužbu prema okrivljenom S.Ć. zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo samovlašća iz člana 330. stav 1. KZ.
Nakon što je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavljen javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, obzirom da veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.
Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je nakon razmatranja spisa predmeta i presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, po oceni navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Branilac okrivljenog S.Ć. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 16. stav 1. KZ u vezi sa članovima 103. tačka 7. KZ i 104. stav 6. KZ. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je za krivično delo samovlašća iz člana 330. stav 1. KZ, zbog kojeg je okrivljeni oglašen krivim, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, imajući u vidu činjenicu da su radnici ''Elektrodistribucija'' na brojilo okrivljenog plombu stavili 21.08.2009. godine, a ne 19.10.2009. godine, kada je utvrđeno da je okrivljeni ovu plombu skinuo i samovlasno se priključio na distributivni sistem elektromreže.
Nadalje, u zahtevu se ističe da ni prvostepeni, a ni drugostepeni sud u svojim odlukama nisu izneli nijedan razlog zbog čega zaključuju da je okrivljeni izvršio krivično delo upravo dana 19.10.2009. godine, i da jedini dokaz koji bi takvom zaključku išao u prilog predstavlja zapisnik o neovlašćenom korišćenju električne energije od 19.10.2009. godine.
Suprotno iznetim navodima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 16. stav 1. KZ u vezi sa članovima 103. tačka 7. KZ i 104. stav 6. KZ, obzirom da u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.
Iz spisa predmeta utvrđuje se da je okrivljeni S.Ć. presudom Osnovnog suda u Kraljevu K br.1463/12 od 06.09.2013. godine oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela samovlašća iz člana 330. stav 1. u vezi sa članom 61. KZ, i to pod tačkom 1, za radnje učinjene u vremenskom periodu od 23.07.2009. godine do 21.08.2009. godine, te, pod tačkom 2, za radnje učinjene u periodu od 21.08.2009. godine do 19.10.2009. godine, kada su radnici ''Elektrodistribucije'' Kraljevo utvrdili da je prethodno stavljenu plombu skinuo i neovlašćeno se priključio na električnu mrežu.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.4732/13 od 17.10.2013. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, prvostepena presuda je preinačena u pogledu pravne ocene dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljeni oglašen krivim zbog jednog krivičnog dela samovlašća iz člana 330. stav 1. KZ.
U obrazloženju ove presude, drugostepeni sud je naveo da su osnovani navodi žalbe branioca okrivljenog da je u odnosu na radnje opisane pod tačkom 1 izreke prvostepene presude (koje su izvršene u vremenskom periodu od 23.07.2009. godine do 21.08.2009. godine) nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, ali da u odnosu na ove radnje nije doneta presuda kojom se optužba odbija, obzirom da navedane radnje ulaze u sastav produženog krivičnog dela samovlašća.
Kako je branilac okrivljenog u žalbi ukazivao i na nastupanje zastarelosti u odnosu na radnje opisane pod tačkom 2. izreke prvostepene presude (učinjene u vremenskom periodu od 21.08.2009. godine do 19.10.2009. godine), drugostepeni sud je u vezi sa tim naveo da u konkretnom slučaju nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, obzirom da je okrivljeni dana 19.10.2009. godine preduzeo radnju samovlašća, što je prvostepeni sud pravilno utvrdio. O tome je drugostepeni sud u presudi Kž1 br.4752/13 od 17.10.2013. godine, na strani 3, izneo jasne razloge, koje i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, i na koje u smislu odredbe člana 491. stav 2. upućuje.
Pri tome, činjenica na kojoj se u zahtevu insistira – da su radnici elektrodistribucije plombu na električno brojilo okrivljenog stavili dana 21.08.2009. godine, nije od značaja, obzirom da je okrivljeni neovlašćeno bio priključen na električnu mrežu sve do 19.10.2009. godine, što je nesumnjivo utvrđeno u toku postupka, a od kog dana se i računa zastarelost krivičnog gonjenja u odnosu na ovu radnju samovlašća.
Za krivično delo samovlašća iz člana 330. stav 1. KZ, propisana je kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna, te shodno odredbi člana 103. tačka 7. KZ za ovo krivično delo relativna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa kada protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela, a apsolutna zastarelost nastupa, shodno odredbi člana 104. stav 6. KZ, kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastrelost krivičnog gonjenja.
Dakle, u konkretnom slučaju apsolutna zastrelost nastupa dana 19.10.2013. godine, jer je radnju samovlašća opisanu pod tačkom 2 izreke prvostepene presude okrivljeni preduzeo 19.10.2009. godine, pa kako je drugostepena presuda doneta 17.10.2013. godine, to u konkretnom slučaju u vreme donošenja drugostepene odluke nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u odnosu na ove radnje, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.
Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Ć., odbijen je kao neosnovan.
Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP doneta je odluka kao u izreci.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Snežana Medenica, s.r. Nevenka Važić, s.r.
