Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.447/13 od 29.01.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih B.P. i R.P., a presuda Osnovnog suda u Subotici K br.808/2011 od 06.12.2012. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenih B.P. i R.P. – advokat V.J.Đ., podneo je zahteve za zaštitu zakonitosti, i to:

-u odnosu na okrivljenog B.P. iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, konkretno zbog povrede odredaba člana 18. stav 2. u vezi sa članom 368. stav 1. tačka 10, te člana 361. stav 7. i člana 82. stav 1. u vezi sa članom 368. stav 2. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 58/2004 ... 76/10), kao i zbog povrede članova 32. stav 1. i 34. Ustava RS, sa predlogom da se pobijane presude ukinu i predmet vrati na ponovno suđenje, i da se na osnovu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odloži, odnosno prekine izdržavanje kazne na koju je okrivljeni B.P. osuđen;

-u odnosu na okrivljenog R.P. po osnovu iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, konkretno zbog povrede odredaba člana 361. stav 7. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 58/2004 ... 76/10) i člana 460. stav 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13), sa predlogom da se pobijane presude ukinu i predmet vrati na ponovno suđenje, te da se na osnovu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odloži, odnosno prekine izdržavanje kazne koja je okrivljenom R.P. izrečena pravnosnažnom presudom.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.P. Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca ovog okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, te zahteve za zaštitu zakonitosti za obojicu okrivljenih, kao i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi podneti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.P. u delu koji se odnosi na povredu zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 18. stav 2. u vezi člana 368. stav 1. tačka 10. ZKP) je neosnovan.

Pozivajući se na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13), branilac okrivljenog B.P. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su i prvostepena i drugostepena presuda zasnovane na dokazu na kome se presuda ne može zasnivati – na potvrdi o oduzetim predmetima, koju je okrivljeni potpisao pre nego što je stekao svojstvo osumnjičenog, na koji način je učinjena povreda odredbe člana 368. stav 1. tačka 10. u vezi sa članom 18. stav 2. ZKP koji je važio u vreme donošenja prvostepene presude. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da u momentu potpisivanja potvrde pripadnici policije okrivljenom B.P. nisu saopštili da je potpisuje u svojstvu osumnjičenog lica, niti za koje krivično delo ga terete, te okrivljeni nije mogao doneti odluku da li mu je u tom momentu potreban branilac ili ne, niti je poučen o svojim pravima u postupku, suprotno odredbama članova 4. i 5. ZKP koji je važio u vreme potpisivanja potvrde.

Međutim, po oceni ovoga suda, izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.P. su neosnovni.

Imajući u vidu odredbu člana 604. Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, kojom je propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene tog zakonika, ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10), to je Vrhovni kasacioni sud prvostepenu presudu ocenio prema odredbama ZKP koji je važio u vreme njenog donošenja.

Odredbom člana 225. stav 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 58/2004 ... 76/10), koji se primenjivao u vreme donošenja prvostepene presude, propisano je da, ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, organi unutrašnjih poslova dužni su da preduzmu potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

Stavom 2. istog člana, propisano je da organi unutrašnjih poslova, u cilju ispunjenja dužnosti stava 1. tog člana, između ostalog, mogu da traže potrebna obaveštenja od građana, da izvrše potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, da preduzmu potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta, kao i da preduzmu druge potrebne mere i radnje, te da će se o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a koje mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti, sastaviti zapisnik ili službena beleška.

Odredbom člana 82. stav 1. istog Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da će se predmeti koji se po krivičnom zakonu imaju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku – privremeno oduzeti i predati na čuvanje sudu ili će se na drugi način obezbediti njihovo čuvanje. Stavom 5. istog člana, propisano je da ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu oduzeti predmete navedene u stavu 1. tog člana kada postupaju po članu 225. i 238. Zakonika ili kada izvršavaju nalog suda, dok je stavom 6. predviđeno da će se prilikom oduzimanja predmeta naznačiti gde su pronađeni i opisaće se, te da će se za oduzete predmete izdati potvrda.

I odredbom člana 238. stav 1. ZKP koji je važio u vreme donošenja prvostepene presude, propisano je da organi unutrašnjih poslova mogu i pre pokretanja istrage privremeno oduzeti predmete po odredbama člana 82. tog Zakonika, ako postoji opasnost od odlaganja.

Kako su, prema tome, ovlašćena službena lica OUP-a, saglasno odredbama članova 238, 82. i 225. ZKP, imala ovlašćenje da oduzmu predmet od bilo kog lica, i u situaciji pre nego što stekne svojstvo osumnjičenog, to je potvrda o oduzetim predmetima od okrivljenog B.P. pravilno cenjena kao dokaz prilikom donošenja prvostepene presude, te suprotno navodima iznetim u zahtevu, ne predstavlja nezakonit dokaz.

Saglasno tome, pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 10. u vezi sa članom 18. stav 2. ZKP koji je važio u vreme donošenja prvostepene presude, odnosno iz člana 438. stav 2. tačka 1. sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, kako se to neosnovano ističe u zahtevu.

Prilikom donošenja odluke, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i navode zahteva – da su na ovaj način prvostepeni i drugostepeni sud učinili i povredu odredaba člana 29. stav 1. i 34. stav 1. Ustava Republike Srbije, odnosno da su na ovaj način povređene odredbe Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali je našao da zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj.

Naime, odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti, mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tač. 2. i 3. ZKP, mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te činjenicu da branilac okrivljenog uz zahtev nije dostavio odluke Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je zahtev u ovom delu odbačen na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3. ZKP, u vezi sa članom 484. ZKP, obzirom da nema propisan sadržaj.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.P., u ostalom delu, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.P. su, po oceni ovoga suda, nedozvoljeni.

Naime, u zahtevima za zaštitu zakonitosti, i u odnosu na okrivljenog B.P., a i u odnosu na okrivljenog R.P., branilac navodi da su pobijanim presudama učinjene povrede odredaba člana 361. stav 7. ''starog'' ZKP, odnosno odredbe člana 460. stav 1. sada važećeg ZKP, i s tim u vezi ističe se da drugostepeni sud nije u pobijanoj presudi dao adekvatno obrazloženje u vezi sa iskazom svedoka O.D., na koji način je drugostepeni sud, prema stavu branioca okrivljenih, učinio povredu prava na obrazloženu sudsku odluku, koje je izričito propisano odredbom člana 361. stav 7. ZKP, odnosno odredbom člana 460. stav 1. sada važećeg ZKP.

U odnosu na okrivljenog B.P., ukazuje se i da je učinjena povreda odredbe člana 82. stav 1. u vezi sa članom 368. stav 2. ''starog'' ZKP, jer su predmeti navedeni u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od B.P. predati oštećenima, dok se u odnosu na okrivljenog R.P. ukazuje na povredu odredaba člana 438. stav 2. tačka 2. sada važećeg ZKP, isticanjem da se iz pobijanih presuda uopšte ne vidi zbog čega je okrivljeni R.P. oglašen krivim i da je nejasno iz kojih dokaza i razloga sud izvodi zaključak o njegovoj krivici, obzirom da je negirao izvršenje krivičnog dela.

Odredbom člana 484. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13), propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog njegovog podnošenja (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tač. 7. do 10. i stav 2. tačka 1, člana 439. tač. 1. do 3. i člana 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i u postupku pred apelacionim sudom.

Dakle, shodno citiranim zakonskim odredbama, pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ograničeno je u pogledu razloga isključivo na ove povrede.

Kako se napred navedenim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje na povrede odredaba člana 460. stav 1. sada važećeg ZKP (odnosno člana 361. stav 7. ranije važećeg ZKP), te povrede člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, koje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i braniocima okrivljenih, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa čl. 485. st. 4. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.P. u celini, te zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.P. u preostalom delu, odbacio kao nedozvoljene, na osnovu čl. 487. st. 1. tač. 2. ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP u vezi sa čl. 487. st. 1. tač. 2. i 3. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija
Snežana Medenica, s.r.                                                                                                        Nevenka Važić, s.r.