Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 3378/13 od 26.02.2014. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je delimično preinačena tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji, na ime manje isplaćenih penzija u periodu od 01.01.2008. do 01.04.2013. godine, plati ukupno 58.139,74 dinara, sa zakonskom kamatom na pojedinačne mesečne iznose i sa dospećem bliže određenim ovim stavom izreke, kao i da joj naknadi troškove prvostepenog postupka od 59.952,00 dinara, dok je stavom drugim izreke, u preostalom pobijanom, a nepreinačenom odbijajućem delu, žalba tužilje odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužilji troškove žalbenog postupka od 20.452,00 dinara.

Protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se smatra izuzetno dozvoljenom primenom člana 404. ZPP.

Rešenjem R3 174/14 od 18.06.2014. godine, Apelacioni sud u Novom Sadu je predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tuženog primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da Apelacioni sud u Novom Sadu pravilno zaključuje da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, s obzirom da je tuženi uz reviziju dostavio više odluka Višeg i Apelacionog suda u Novom Sadu, kojima je u istoj pravnoj situaciji odlučeno drugačije nego u pobijanoj odluci, pa je prihvatio da odlučuje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj.

Odlučujući o reviziji u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Zavoda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika od 03.12.1993. godine, tužilji je priznato pravo na porodičnu penziju. Prosečna penzija tužilje u 2007. godini iznosila je 56,61% prosečne zarade u Republici Srbiji (bez poreza i doprinosa). Na osnovu Odluke Ministra odbrane od 20.03.2008. godine, izvršeno je usklađivanje vojnih penzija za 4,21% počev od 01.01.2008. godine, na koji način je vrednost boda povećana sa 9,02 na 9,40 dinara. Penzije za vojne penzionere u toku 2008. godine redovno su usklađivane, kao penzije korisnika osiguranja kod RF PIO, izuzev vanrednog usklađivanja za 11,06%. Da je penzija tužilje usklađena za 11,06% računajući na vrednost boda od 9,02 dinara, uz umanjenje za povećanje na osnovu Odluke ministra odbrane od 20.03.2008. godine, tada bi tužilja, za period od 01.01.2008. do 01.04.2013. godine, primila 89.788,74 dinara više nego što joj je isplaćeno, odnosno za period od 01.01.2010. do 01.04.2013. godine primila bi više za 58.139,74 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pobijanom odlukom drugostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev i to za 58.139,74 dinara, koji iznos predstavlja manje isplaćene iznose penzija za period od 01.01.2010. do 01.04.2013. godine, dok nalazi da je potraživanje tužilje za period 01.01.2008. do 01.01.2010. godine zastarelo, zbog čega je za taj period, kao i za više obračunatu razliku penzije, tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano revizijom tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, odredbom člana 261. Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“ br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02; „Službeni list SCG“ br. 7/05 i 44/05) bilo je propisano da se penzije usklađuju u odnosu na plate profesionalnih vojnika i da propise o usklađivanju penzija donosi savezni ministar za odbranu. Navedena odredba prestala je da važi na osnovu člana 197. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 116/07, 88/09 i 101/10), koji je stupio na snagu 01.01.2008. godine.

Primenom člana 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i penzija ostvarenih po stupanju na snagu ovog zakona, vrši se po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

Odredbom člana 75. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“ br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12 i 62/13), propisano je da ukoliko prosečan iznos penzije korisnika u osiguranju zaposlenih isplaćene za prethodnu godinu iznosi manje od 60% od iznosa prosečne zarade, bez poreza i doprinosa, zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini, penzije će se vanredno uskladiti od 1. januara tekuće godine, za procenat kojim se obezbeđuje da se iznos prosečne penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 60% prosečne zarade bez poreza i doprinosa isplaćene u prethodnoj godini.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje br. 181-431/08 od 25.01.2008. godine („Službeni glasnik RS“ br. 20/08), izvršeno je vanredno usklađivanje penzija, vrednosti opšteg boda i novčanih naknada od januara 2008. godine i određeno da se penzije usklađuju za 11,06%, a isplata će se vršiti od 01.01.2008. godine.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe i rešenje Republičkog fonda PIO, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravilno drugostepeni sud zaključuje da je od 01.01.2008. godine penzija tužilje, kao vojnog osiguranika, morala biti usklađena na isti način, pod istim uslovima i u istoj visini kao i penzija korisnika u osiguranju zaposlenih, te da je zbog neusklađivanja penzije tužilja pretrpela materijalnu štetu u visini razlike između primljene i penzije obračunate za povećanje od 11,06%, koju je tuženi dužan da nadoknadi.

Međutim, na osnovu Odluke o usklađivanju vojnih penzija za 4,21%, objavljenoj u „Službenom vojnom listu“ broj 13 od 20.03.2008. godine, tužilji je već izvršeno usklađivanje penzije za 4,21%, počev od 01.01.2008. godine, čime je povećana vrednost boda sa 9,02 na 9,40 i od tada joj je isplaćivana penzija sa tim uvećanjem, odnosno prema vrednosti boda od 9,40 dinara. Imajući ovo u vidu, kao i citiranu odredbu člana 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, po kojoj se usklađivanje penzija vojnih osiguranika vrši po dinamici i na način utvrđen za korisnike penzija u osiguranju zaposlenih, što podrazumeva i identičan procenat vanrednog usklađivanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da usklađivanje penzija vojnim osiguranicima, treba obračunati na vrednost boda iz oktobra 2007. godine, od 9,02 dinara, uvećanjem za razliku između procenta vanrednog usklađivanja penzija korisnika penzija u osiguranju zaposlenih od 11,06% i procenta već izvršenog usklađivanja penzija vojnim osiguranicima od 4,21%, odnosno usklađivanjem penzije za 11,06% na vrednost boda od 9,02 dinara uz umanjenje za već izvršeno povećanje od 4,21%, na osnovu Odluke Ministra odbrane od 20.03.2008. godine.

Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno pobijanom odlukom - drugostepeni sud prihvatio mišljenje sudskog veštaka (drugu varijanatu), po kome je visina manje isplaćene penzije tužilji obračunata tako što je vrednost boda od 9,02 dinara (iz oktobra 2007. godine) počev od 01.01.2008. godine usklađena za 11,06%, a potom ovako dobijeni iznos umanjen za iznose već isplaćenih penzija u utuženom periodu (dakle za 4,21%), i na taj način utvrđena šteta tužilji u visini od 89.788,74 dinara. Međutim, kako je tužilja podnela tužbu sudu 30.01.2013. godine, primenom člana 376. ZOO, njeno potraživanje manje isplaćene penzije koje se odnosi na period počev od 01.01.2008. zaključno sa decembrom mesecom 2009. godine je zastarelo, pa osnovano potražuje samo razliku u visini od 58.139,74 dinara, koja se odnosi na period od 01.01.2010. do 01.04.2013. godine (period u kome utuženo potraživanje nije zastarelo), u kom delu je pravilno i usvojen tužbeni zahtev.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.