Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Kž-1-3736/11 od 01. 12. 2011. godine, delimičnim uvaženjem žalbe okrivljenog O.T., preinačio je presudu Višeg suda u Kraljevu 1K 184/10 od 07. 03. 2011. godine i u odnosu na krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, na osnovu člana 354. tačka 2. ZKP, prema okrivljenom odbio optužbu za navedeno krivično delo, a zadržavajući kao pravilno utvrđenu kaznu za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. i u vezi sa članom 61. KZ, okrivljenog za to delo osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 – četiri godine i 2 – dva meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 01. 03. 2010. godine do 07. 03. 2011. godine, dok je žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu i branilaca okrivljenog i okrivljenog u odnosu na krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. i u vezi sa članom 61. KZ, odbio kao neosnovane i presudu u nepreinačenom delu potvrdio i odredio da će o troškovima krivičnog postupka prvostepeni sud odlučiti posebnim rešenjem.

Rešenjem Višeg suda u Kraljevu Kv 95/14 od 15. 04. 2014. godine odbijen je kao neosnovan zahtev za ponavljanje krivičnog postupka branilaca okrivljenog O.T., adv. Z.D.N., i adv. A.Z., završenog pravnosnažnom presudom Višeg suda u Kraljevu 1K 184/10 od 07. 03. 2011. godine, kojom je okr. O.T., zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. i u vezi sa članom 61. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 – četiri godine i 2 – dva meseca. Apelacioni sud u Kragujevcu, rešenjem Kž2-591/14 od 16. 05. 2014. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog O.T., izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Kv 95/14 od 15. 04. 2014. godine.

Branilac okr. O.T., adv. A.Z., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda i pravnosnažnih rešenja, iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi sa članom 439. stav 1. tačka 1. i 3 i članom 438. stav 1. tačka 8. i stav 2. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na rešenja Višeg suda u Kraljevu Kv 95/14 od 15. 04. 2014. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2-591/14 od 16. 05. 2014. godine i dozvoli ponavljanje krivičnog postupka pravnosnažno okončanog presudom Višeg suda u Kraljevu 1K 184/10 od 07. 03. 2011. godine, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-3736/11 od 01. 12. 2011. godine, a da u odnosu na označene pravnosnažne presude usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i presude ukine u celini i predmet vrati na suđenje prvostepenom sudu, te da u smislu člana 488. stav 3. ZKP, prekine dalje izvršenje pravnosnažne presude – izdržavanje kazne okrivljenom do okončanja postupka po zahtevu za ponavljanje postupka i da branioca okrivljenog obavesti o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14) (u daljem tekstu: ZKP), pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. O.T., smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama i pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. O.T., u delu u kojem je podnet protiv označenih pravnosnažnih presuda je neblagovremen, a u delu koji se odnosi na pobijana pravnosnažna rešenja je nedozvoljen, odnosno nema propisan sadržaj. Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog povreda tog Zakonika (člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4) učinjenih u prvostepenom i u postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5. ZKP, kojom su prava branioca određena i ograničena sadržinom prava okrivljenog. Iz spisa predmeta utvrđuje se da je okr. O.T., drugostepenu presudu primio dana 31. 10. 2012. godine, a da je branilac okrivljenog adv. A.Z., zahtev za zaštitu zakonitosti podnela neposredno Vrhovnom kasacionom sudu dana 02. 09. 2014. godine. Prema navedenom, zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na pobijane pravnosnažne presude podnet je po proteku zakonom propisanog roka za podnošenje istog, iz člana 485. stav 4. ZKP, pa je zahtev u ovom delu neblagovremen. Zahtev za zaštitu zakonitosti u delu koji se odnosi na pobijana pravnosnažna rešenja, branilac okrivljenog podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5. ZKP, sa obrazloženjem da izviđajna radnja nije sprovedena na način i u postupku koji su propisani zakonom jer okrivljenom ni njegovim braniocima nije data mogućnost da raspravljaju o predloženim dokazima i da se o istima izjašnjavaju u kontradiktornom postupku. Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da nije potpuno rešen predlog iz zahteva za ponavljanje postupka jer ni u prvostepenom ni u drugostepenom rešenju pojedini predlozi iz zahteva za ponavljanje postupka nisu ni pomenuti i s tim u vezi se poziva na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP koja, međutim, postoji ako nije potpuno rešen predmet optužbe, a ne predmet predloga za ponavljanje krivičnog postupka. Nadalje, branilac u zahtevu ističe da sud nije ocenio sve navode zahteva za ponavljanje postupka i da se nije izjasnio o predlozima za izvođenje dokaza uvidom u presudu Višeg suda u Kraljevu P1-30/10, obavljanjem novog veštačenja i ponovnim ispitivanjem svedoka, da su predloženi dokazi selektivno uzeti u obzir, a da o nekima nema ni reči u obrazloženju prvostepenog i drugostepenog rešenja i iznosi analizu i sopstvenu ocenu značaja novih dokaza predloženih u zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka za koje smatra da su, suprotno zaključku prvostepenog i drugostenog suda, podobni da se dozvoli ponavljanje postupka i da se u vezi sa već izvedenim dokazima donese oslobađajuća presuda u odnosu na okrivljenog. Ovim navodima zahteva branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, zbog odsustva razloga o bitnim činjenicama i osporava činjenična utvrđenja, ocene i zaključke suda u pogledu činjenica bitnih za odluku o zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka.

Međutim, napred citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5. i stav 2. tačka 2. ZKP, ni zbog toga što nije odlučeno o svim predlozima iz zahteva za ponavljanje postupka, kao ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnom rešenju, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. O.T., u delu kojim se ukazuje na navedene nedostatke pobijanih pravnosnažnih rešenja, nedozvoljen.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i s tim u vezi navodi da je sud svoju odluku zasnovao na dokazima na kojima se ne može zasnivati rešenje suda, ali u zahtevu ne kaže koji određeno dokaz i zbog čega smatra nedozvoljenim, pa zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, kojom je propisano da u zahtevu za zaštitu zakonitosti moraju biti navedeni razlozi za podnošenje zahteva.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1. ZKP o delu zahteva koji se odnosi na pobijane pravnosnažne presude, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP o delu zahteva koji je ocenjen kao nedozvoljen i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi sa članom 484. ZKP, o delu zahteva koji nema propisan sadržaj.

Zapisničar-savetnik,                                                                                         Predsednika veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                 Janko Lazarević,s.r.