Istom presudom okrivljeni P.Z. obavezan je da naknadi štetu oštećenom D. t. k. B. u iznosu od ... dinara u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja.

Na osnovu člana 193. i 196. ZKP okrivljeni su obavezani na plaćanje paušala i troškova krivičnog postupka bliže navedenih u izreci prvostepene presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3355/12 od 22.01.2014. godine usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Pančevu u delu odluke o kazni i po službenoj dužnosti preinačena presuda Višeg suda u Pančevu 2K 291/10 od 19.04.2012. godine tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu krivično pravne radnje okrivljenih P.Z. i V.M. za koje su oglašeni krivim prvostepenom presudom, pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 121/2012 od 24.12.2012. godine), i osudio i to okrivljenog P.Z. za navedeno krivično delo na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, a okrivljenom V.M. za navedeno krivično delo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine i za krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim zadržao kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od pet meseci, te okrivljenog V.M. osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca, dok su, žalba Višeg javnog tužioca u Pančevu i žalba branioca okrivljenog V.M., okrivljenog P.Z. i njegovog branioca, odbijene kao neosnovane i navedena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih presuda branilac okrivljenog P.Z., adv. B.G., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3. u vezi člana 423. stav 1. tačka 1. u vezi člana 441. stav 3. i 4. a u vezi člana 451. stav 1. i 2. ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. i 2. ZKP u vezi člana 21. Zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 121/12) sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, i preinači navedene presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.Z., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu uz primenu člana 604. ZKP u odnosu na prvostepenu presudu (''Službeni glasnik RS'', broj 72/11 od 28.09.2011. godine), našao:

Branilac okrivljenog P.Z. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da drugostepeni sud prilikom preinačenja prvostepene presude u pogledu pravne kvalifikacije dela nije mogao da izrekne krivičnu sankciju okrivljenom, s obzirom da krivično delo koje mu je stavljeno na teret u vreme preduzimanja radnje izvršenja nije bilo predviđeno kao krivično delo. Po navodima zahteva prema okrivljenom je primenjena odredba člana 21. Zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika, a koja prema odredbama člana 45. navedenog zakona stupa na snagu 15.04.2013. godine, pa po navodima zahteva, krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 3. i 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim više ne postoji, a istovremeno do tada nije bilo ni dela za koje je okrivljeni osuđen drugostepenom presudom, iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, te da drugostepeni sud nije mogao primeniti zakon koji je stupio na snagu 15.04.2013. godine na radnje izvršene u oktobru i decembru 2004. godine, te retroaktivno primenio zakon, iz kog razloga je shodno članu 5. stav 1. KZ sud trebalo da donese oslobađajuću presudu. Takođe se u zahtevu ističe da je i povređen zakon u odnosu na deo prvostepene presude koji nije preinačen a koji se odnosi na dosuđenje, navodno oštećenom imovinsko pravnog zahteva, kao i na obavezivanje okrivljenog da plati troškove krivičnog postupka s obzirom da je došlo do brisanja odgovornog lica kao izvršioca krivičnog dela iz člana 359. stav 4. u vezi stava 3. i 1. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnicom nadležnog javnog tužioca Kt 72/05 od 13.06.2006. godine okrivljenom P.Z. stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 3. i 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Odredbom člana 359. stav 1. KZ propisano je da izvršilac krivičnog dela zloupotreba službenog položaja može biti službeno ili odgovorno lice koje je iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti, pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese štetu ili teže povredi prava drugog, a stavom 3. navedenog člana ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara.

Dakle, učinilac krivičnog dela iz člana 359. KZ može imati svojstvo službenog ili svojstvo odgovornog lica. Izmenama i dopunama krivičnog zakonika od 24.12.2012. godine objavljenom u „Službenom glasniku RS“ broj 121/2012, koji se u odnosu na članove 21. i 35. navedenog zakonika primenjuje od 15.04.2013. godine, krivično delo zloupotreba službenog položaja je „podeljeno u dva krivična dela“. Pri tome, deoba je izvršena prema svojstvu učinioca i ovlašćenjima koja im pripadaju i to na krivično delo zloupotreba službenog položaja kažnjiva po članu 359. KZ i krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica kažnjiva po članu 234. KZ.

Krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ izmenjena je samo utoliko što su u delu odredbe stava 1. brisane reči „ili odgovorno“, te od navedenih izmena izvršilac ovog krivičnog dela može biti samo službeno lice. Istovremeno odredbe koje se odnose na zloupotrebu položaja i krivicu odgovornog lica, ovim izmenama izdvojene su u posebno krivično delo – krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, čiji je zaštitni objekat privredno poslovanje i imovina u tom poslovanju, ali je radnja krivičnog dela ostala neizmenjena.

Navedenim izmenama, u krivični zakonik je uneto krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, koje zadržava jasan kontinuitet sa krivičnim delom zloupotreba službenog položaja u slučaju da se kao izvršilac javlja odgovorno lice. Uvođenje krivičnog dela iz člana 234. KZ je posledica potrebe da se napravi razlika između odgovornog i službenog lica. Kako krivično delo iz člana 234. KZ i pored navedenih razlika u svom zakonskom opisu ima ista obeležja kao i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ i to pre svega radnju izvršenja, to navedenim izmenama nije izvršena dekriminalizacija krivičnog dela zloupotreba položaja službenog lica već je samo sužena kriminalna zona u odnosu na ranije odredbe.

Stoga se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.Z. da stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 120/12) krivično delo za koje je osuđen prvostepenom presudom prestalo je da postoji, kao i da istovremeno drugostepeni sud nije mogao primeniti odredbe člana 21. navedenog zakona koji je stupio na snagu 15.04.2013. godine.

Imajući u vidu navedeno, kao i da je za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ propisana kazna zatvora od dve do deset godina, to je isto blaže za učinioca, od krivičnog dela iz čl. 359. ZKP shodno odredbi člana 5. stav 2. KZ, pa je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije dela i našao da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, pa su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog ocenjeni neosnovanim.

Branilac okrivljenog P.Z. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da donošenjem prvostepene i drugostepene presude povređen je zakon iz člana 441. stav 3. i 4. u vezi člana 451. stav 1. i 2. ZKP u odnosu na imovinskopravni zahtev i troškove krivičnog postupka, a Vrhovni kasacioni sud ove navode ocenjuje neosnovanim.

Naime, istu povredu zakona branilac je neosnovano isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan, i o tome na strani 10 obrazloženja, dao dovoljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na iste razloge upućuje.

Branilac okrivljenog ukazuje i na povredu iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP-a, koja povreda u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razlog zbog kojeg je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeno je pravo okrivljenog (dakle i njegovog branioca shodno odredbi člana 71. tačka 5. ZKP), na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1. i 4., i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1., član 439. tačka 1. do 3. i član 441. stav 3. i 4.).

Imajući u vidu da branilac okrivljenog pobija pravnosnažne presude zbog povrede koja nije taksativno nabrojana u članu 485. stav 4. ZKP to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu odbacio kao nedozovljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev odbio kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u ostalom delu zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                  Nevenka Važić,s.r.