Apelacioni sud u Nišu, presudom 17Kž1 298/14 od 20.03.2014. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Pirotu preinačio je presudu Višeg suda u Pirotu K.br. 17/13 od 05.12.2013. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenog D.D., za krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13- trinaest godina, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 01.02.2013. godine do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne zatvora, a najduže do isteka izrečene kazne, dok je žalbe okrivljenog D.D. i njegovog branioca, advokata M.V., odbio kao neosnovane i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

Branilac okr. D.D., adv. M.V., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, prema navodima u obrazloženju zahteva zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o troškovima krivičnog postupka, sa predlogom Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i presude Višeg suda u Pirotu K br. 17/13 od 05.12.2013. godine i Apelacionog suda u Nišu 17Kž1. 298/14 od 20.03.2014. godine, preinači tako da utvrdi da okr. D.D. nije učinio krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ i oslobodi ga krivične odgovornosti, a troškove krivičnog postupka braniocu po službenoj dužnosti odredi prema priloženom troškovniku imajući u vidu i sastav zahteva za zaštitu zakonitosti ili da navedene presude ukine i vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. D.D., smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.D. je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama, prilikom odlučivanja o troškovima krivičnog postupka, učinjena povreda zakona time što nisu dosuđeni troškovi za posete branioca okrivljenom u pritvoru i pripremu odbrane, a po dostavljenom troškovniku i u skladu sa Zakonom o advokaturi.

Povreda odredbe postupka iz člana 441. stav 4. u vezi sa članom 261. stav 2. tačka 7. ZKP, na koju se ukazuje prednjim navodima zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nije učinjena u konkretnom slučaju. Ovo iz razloga što u zahtevu branioca za naknadu troškova postupka (troškovnik od 09.12.2013.godine) specificirani troškovi sa označenim datumima kada su, po tvrdnji branioca, obavljeni razgovori sa okrivljenim u pritvoru, nisu potkrepljeni izveštajem nadležne ustanove na osnovu službene evidencije o posetama branioca okrivljenom, pa sud nije ni mogao odlučivati o osnovanosti zahteva u tom delu i ceniti opravdanost troškova sa stanovišta neophodnosti određene radnje za pripremu odbrane okrivljenog.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, sa obrazloženjem da je izreka prvostepene presude nejasna i nerazumljiva, a ukazuje i da je izreka presude protivurečna samoj sebi i razlozima presude koji su i sami međusobno protivurečni.

Takođe, branilac u zahtevu osporava činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno, navodima da u provedenom postupku nije pouzdano utvrđeno da je okrivljeni izvršilac krivičnog dela u pitanju s obzirom na rezultate DNK analize o postojanju tragova koji potiču i od trećeg lica i da nije sa sigurnošću utvrđen stepen umanjenja sposobnosti okrivljenog za uračunljivost, te ukazivanjem, s tim u vezi, na razliku između stepena uračunljivosti okrivljenog utvrđenog presudom (smanjena uračunljivost) u odnosu na navode optužnice o potpunoj uračunljivosti pre pribavljanja dokaza za relevantno utvrđenje te činjenice i iznošenjem sopstvene ocene o stepenu uračunljivosti okrivljenog (na granici između bitno smanjene i smanjene uračunljivosti) u vreme izvršenja dela i davanja iskaza okrivljenog u pretkrivičnom i istražnom postupku, pozivanjem na okolnosti koje to potvrđuju i o kojima se izjašnjavao okrivljeni u odbrani na glavnom pretresu (nesećanje detalja događaja, upotreba alkohola u policiji) i osporavanjem ocene suda odbrane okrivljenog na glavnom pretresu u vezi sa navedenim okolnostima, zbog neprihvatanja iste.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog, shodno ograničenju njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. stav 5. ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2. ZKP, ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.D. u navedenom delu nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                          Janko Lazarević,s.r.