Protiv navedenih presuda branilac okrivljenog L.H., adv. A.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači ili pak iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud u sednici veća razmotrio je spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzz 470/2014 od 21.05.2014. godine odbačen je kao neblagovremen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog L.H., adv. A.S., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K. 996/11 od 22.07.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5611/13 od 20.01.2014. godine.

Naime, iz spisa predmeta je proizilazilo da je okrivljeni L.H., a prema povratnici koja se nalazila u spisima predmeta presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5611/13 od 20.01.2014. godine primio dana 25.03.2014. godine, a da je njegov branilac adv. A.S., zahtev za zaštitu zakonitosti podneo preporučeno preko pošte dana 25.04.2014. godine, a što je utvrđeno na osnovu pečata koji se nalazi na podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev podnet po proteku roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1. ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev odbacio kao neblagovremen.

Međutim, podneskom od 21.07.2014. godine, branilac okrivljenog L.H., adv. A.S., dostavio je potvrdu o prijemu pošiljke kod pošte 11061, iz koje proizilazi da je zahtev za zaštitu zakonitosti predat preporučenom pošiljkom R 015058289 RS dana 24.04.2014. godine, iz čega proizilazi da je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet u zakonskom roku od 30 dana od dana prijema drugostepene presude.

Imajući u vidu da je Vrhovni kasacioni sud naknadno utvrdio da je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet u zakonskom roku to je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Kzz 470/2014 od 21.05.2014. godine kojim je odbačen zahtev kao neblagovremen, stavio van snage i odlučio kao pod I izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao da zahtev nema propisani sadržaj.

Prema odredbi člana 484. ZKP koja propisuje sadržaj zahteva, u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora se navesti razlog za podnošenje propisan odredbom člana 485. stav 1. ZKP, dakle da li se zahtev podnosi zbog povrede zakona (tačka 1.) primene neustavnog zakona (tačka 2), ili povrede odnosno uskraćivanja ljudskog prava i slobode (tačka 3.).

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana, predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i – ili apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog podneo je iz svih zakonskih razloga, pa po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, odluka protiv koje je podnet zahtev, ili postupak koji joj je prethodio ima se ispitati samo u granicama istaknute konkretne povrede, to jest sud nije ovlašćen da u slučaju da povreda zakona nije opredeljena, samo na osnovu obrazloženja zahteva procenjuje na koju je konkretnu povredu zakona branilac mislio da je učinjena.

Kako branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona nije opredelio konkretnu povredu zakona koja je učinjena pred prvostepenim ili apelacionim sudom, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zahtev nema propisani sadržaj (član 484. ZKP) i kao takav je u smislu člana 487. stav 1. tačka 3. ZKP odbačen kao nedozvoljen, a kako je odlučeno kao u izreci pod II rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                 Nevenka Važić,s.r.