.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1037/2014
16.10.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragomira Milojevića i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog DŽ.H., zbog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata M.K., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Pazaru K 35/12 od 23.08.2012. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 5690/12 od 02.09.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 16.10.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog DŽ.H., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Pazaru K 35/12 od 23.08.2012. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 5690/12 od 02.09.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Pazaru K 35/12 od 23.08.2012. godine, okrivljeni DŽ.H., oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo silovanje u produženom trajanju iz člana 178. stav 1. KZ. Istom presudom ovaj okrivljeni je oglašen krivim da je izvršio krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine i osam meseci i za krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i deset meseci u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 13.04.2011. godine do 28.08.2012. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, te je istovremeno određeno da će sud, ako okrivljeni ovu novčanu kaznu ne plati, zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 5690/12 od 02.09.2013. godine, delimično je uvažena žalba Višeg javnog tužioca iz Novog Pazara, pa je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o kazni, tako što je apelacioni sud za krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim, prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri godine i uzeo kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca za krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom okrivljeni oglašen krivim, pa je okrivljenog DŽ.H., osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i tri meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 13.04.2011. godine do 28.08.2012. godine, dok je u ostalom delu žalbu Višeg javnog tužioca kao i žalbe branilaca okrivljenog – advokata D.G. i advokata H.H., odbio kao neosnovane, a prvostepenu presudu je u nepreinačenom delu potvrdio.
U smislu člana 193. i 196. ZKP, okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 95.714,00 dinara u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Branilac okrivljenog DŽ.H., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv ovih pravnosnažnih presuda zbog povrede krivičnog zakona i povređenog i uskraćenog ljudskog prava i slobode okrivljenog koje je zajemčeno Ustavom Republike Srbije i Evropskim konvencijama o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i ukine prvostepenu i drugostepenu presudu u osuđujućem delu.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 1. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenje zahteva, pa između ostalih u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP, kao razlog je predviđena povreda zakona.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti ovaj vanredni pravni lek, pa sledstveno tome, okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog Zakonika propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) članom 439. tač.1) do 3) i članu 441. st.3. i 4. učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom. Branilac okrivljenog koji ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti sam okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5. ZKP, takođe zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti isključivo iz razloga propisanih članom 485. stav 4. ZKP.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre kao jedan od razloga za podnošenje zahteva navodi povredu Krivičnog zakona učinjenog na štetu okrivljenog, koja se sastoji u tome što je prvostepeni sud u delu izreke gde su označene krivičnopravne radnje silovanja nad oštećenom DŽ.DŽ. i A.P., takođe tretira kao oštećenu, iako okrivljenog istovremeno oslobađa od optužbe za krivično delo silovanja nad P.A., koja protivrečnost, prema navodima zahteva, prvostepenu presudu čini nezakonitom.
Iznetim navodima se, po oceni ovoga suda, ukazuje da je izreka prvostepene presude nerazumljiva što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, koja povreda zakona članom 485. stav 4. ZKP, nije predviđena kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u odnosu na istaknute navode ocenio nedozvoljenim.
Pobijajući pravnosnažnu presudu zbog povrede Krivičnog zakona branilac okrivljenog ukazuje i da u konkretnom slučaju nema materijalnih dokaza koji bi potkrepili optužbu da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo na štetu oštećene DŽ.DŽ., da su DŽ.DŽ. i A.P. podnele lažne krivične prijave protiv okrivljenog motivisane uzajamnom netrpeljivošću, na šta ukazuje okolnost da se one nisu pridružile krivičnom gonjenju protiv okrivljenog, da su nižestepeni sudovi pogrešno ocenili odbranu okrivljenog i ostale izvedene dokaze, a između ostalog i kontradiktoran iskaz oštećene na šta ukazuje iskaz njene majke, H.DŽ., iznet pred istražnim sudijom, da se nižestepene presude zasnivaju na iskazima svedoka datim tokom istrage, iako je sud bio dužan da ove svedoke neposredno sasluša na glavnom pretresu i na taj način proveri odbranu okrivljenog, da nižestepeni sudovi nisu cenili iskaze svedoka Š. i N.I. i R.K., niti nalaze i mišljenje dva veštaka ginekologa, odnosno nalaz i mišljenje Nacionalno kriminalističko-tehničkog centra iz Beograda i DNK profile, a posebno iz razloga što se iz navedenih nalaza veštaka ne vidi da li je kod oštećene došlo do perforacije himena, što je odlučna činjenica koju je bilo nužno utvrditi, kao i da je od strane nižestepenih sudova pogrešno ocenjeno pismo koje je oštećena dostavila sudu. U pogledu osude okrivljenog zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, jer je iz izvedenih dokaza jasno da okrivljeni porodici oštećene nije nudio nikakav novac.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se ovim navodima zahteva branioca okrivljenog pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja što takođe ne predstavlja razlog zbog kojeg okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa je zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog pobijanja pravnosnažne presude ističe i povredu i uskraćivanje ljudskog prava i slobode okrivljenog koji su zajemčeni Ustavom Republike Srbije i Evropskim konvencijama o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Odredbom člana 484. ZKP, koji propisuje obavezan sadržaj zahteva za zaštitu zakonitosti određeno je da se u slučaju podnošenja zahteva iz razloga propisanih u članu 485. stav 1. tač.2. i 3. ZKP, mora dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđeno da je okrivljenom povređeno ili uskraćeno neko ljudsko pravo i sloboda. Imajući u vidu da je okrivljeni zahtev za zaštitu zakonitosti podneo iz razloga propisanih članom 485. stav 1. tačka 3. ZKP, a da pri tom nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je ocenjeno da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema propisan sadržaj.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar – savetnik Predsednik veća - sudija
Vesna Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
