.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1184/2014
10.12.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Bate Cvetkovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog M.V. i dr, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 3. u vezi člana195. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V., adv. U.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu 7K 520/10 od 28.08.2013. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž 77/14 od 11.03.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 10.12.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V., adv. U.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu 7K 520/10 od 28.08.2013. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž 77/14 od 11.03.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kraljevu 7K 520/10 od 28.08.2013. godine, između ostalih okrivljeni M.V. oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 3. u vezi člana 195. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci koja se kazna neće izvršiti ukoliko u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a u slučaju opozivanja uslovne osude okrivljenom će se u utvrđenu kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru počev od 11.12.2007. do 14.12.2007. godine.
Okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka u iznosu o kome će biti odlučeno posebnim rešenjem i na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara koje je dužan da plati u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, a oštećeni D.T. je za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.
Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž 77/14 od 11.03.2014. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog M.V. i njegovog branioca advokata M.Č., a presuda Osnovnog suda u Kraljevu 7K 520/10 od 28.08.2013. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog M.V., adv. U.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 23. i člana 419. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili pak iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V., adv. U.M. je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti i okrivljeni (član 71. tačka 5.), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog M.V. ističe da je donošenjem prvostepene presude učinjena povreda iz člana 23. Zakonika o krivičnom postupku, jer je presudu doneo nepostojeći sud, tako što je postupak vodio Osnovni sud u Kraljevu a presudu doneo Opštinski sud u Kraljevu koji u to vreme nije postojao, kao i da je pravnosnažnim presudama učinjena i povreda iz člana 419. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, jer je sud bio dužan da na osnovu savesne ocene svakog dokaza pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima izvede zaključak o izvesnosti postojanja određene činjenice, iz čega proizilazi da u suštini pravnosnažne presude osporava zbog utvrđenog činjeničnog stanja i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza.
Prema izloženom branilac okrivljenog M.V., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv označenih pravnosnažnih presuda po osnovu povrede iz krivičnog postupka iz člana 23. i 419. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, to jest iz razloga koji nisu propisani odredbom člana 485. stav 4. ZKP pa ne predstavljaju dozvoljen zakonski osnov za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog odnosno njegovog branioca, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V., adv. U.M. ocenio kao nedozvoljen.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja tako što je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Mila Ristić,s.r. Nevenka Važić,s.r.
