Istom presudom žalba branioca okrivljenog M.C., advokata I.A., izjavljena protiv prvostepene presude je odbačena kao neblagovremena.

Protiv ovih presuda, branilac okrivljenih M.A., N.T., M.S. i M.C., advokat S.N., blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a u vezi člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP- a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i drugostepenu presudu preinači tako što će uvaženjem žalbe branioca okrivljenih preinačiti prvostepenu presudu i okrivljene osloboditi od optužbe za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ-a ili da drugostepenu presudu ukine i predmet vrati istom sudu, ali drugom veću, na ponovni postupak po žalbi branioca okrivljenih. U zahtevu je predloženo da Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 488. stav 3. ZKP- a okrivljenima odloži izvršenje izrečene kazne zatvora.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu. Smatrajući da prisustvo Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke zbog čega ih nije pozvao na sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a. Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je uz primenu člana 604. ZKP-a, ocenio navode u zahtevu i našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenih M.A., N.T., M.S. i M.C. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 8. ZKP-a na taj način što je u izreci presude naveo da su okrivljeni vršili nasilje prema oštećenom, a da je posledica dela značajnije ugrožavanje spokojstva građana čime je prekoračio optužbu - optužni predlog Osnovnog javnog tužioca u Vranju Kt 997/11 od 29.06.2011. godine i to u pogledu posledice krivičnog dela, s`obzirom na to da u dispozitivu optužnog akta nije bilo navedeno da je usled krivičnog dela došlo do „značajnijeg“ ugrožavanja spokojstva građana već je okrivljenima bilo stavljeno na teret da su vršili nasilje ugrožavajući pri tom spokojstvo građana i teže remeteći javni red i mir, koja bitna povreda odredaba krivičnog postupka je takvog značaja da je prvostepeni sud pogrešno primenio krivični zakon nalazeći da se u radnjama okrivljenih stiču zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ-a. U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ističe da je i drugostepeni sud svojom presudom učinio istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz sada važeće odredbe člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a time što je i sam prekoračio optužbu, jer je u izreci presude u činjeničnom opisu dela ponovo uneo bitan element bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ-a - značajnije ugrožavanje spokojstva građana, što se okrivljenima optužbom nije stavljalo na teret, što je dovelo do toga da i drugostepeni sud pogrešno primeni krivični zakon kada je utvrdio da se u radnjama okrivljenih stiču elementi krivičnog dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ-a.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ističe da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a na štetu okrivljenih.

Naime, po nalaženju ovoga suda, tačan je navod zahteva branioca okrivljenih da je u dispozitivu optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Vranju Kt 997/11 od 29.06.2011. godine navedeno da su okrivljeni vršeći nasilje prema oštećenom ugrozili spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nižestepeni sudovi time što su u činjenični opis krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ-a, datom u izreci presude uneli izraz „značajnije“ ispred navoda „ugrožavajući spokojstvo građana“ nisu povredili objektivni identitet između optužbe i presude, a nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenih.

Naime, prema zakonskom opisu bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ-a obeležje osnovnog oblika ovog krivičnog dela iz stava 1. čine alternativno propisani mogući način izvršenja dela i to „grubo vređanje ili zlostavljanje drugog, vršenje nasilja prema drugom, izazivanje tuče ili drsko ili bezobzirno ponašanje učinioca“, a čija posledica je takođe alternativno određena i sastoji se u „značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili težem remećenju javnog reda i mira“.

S`tim u vezi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz činjenica i okolnosti navedenih u izreci drugostepene presude i utvrđenih na pretresu - da se predmetni događaj odigrao u kasnim noćnim časovima - 3.15h na javnom mestu gde se nalazio veći broj kafića i u prisustvu velikog broja lica, jasno proizlazi da je u konkretnom slučaju usled vršenja nasilja okrivljenih prema oštećenom došlo do značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana. U takvoj situaciji samo unošenje u izreku presude zakonskog izraza „značajnije“ ispred navoda „ugrožavajući spokojstvo građana“ nije dovelo do prekoračenja optužbe, imajući u vidu da je tako izmenjen činjenični opis krivičnog dela iz izreke presude ostao u granicama činjeničnog osnova optužnog predloga, tj. u granicama činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ-a, pa se u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovano ukazuje da su prvostepeni i drugostepeni sud učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da drugostepeni sud time što je utvrdio da se u radnjama okrivljenih stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ-a, nije povredio krivični zakon u pitanju da li je delo za koje se optuženi gone krivično delo, pa se suprotni navodi zahteva branioca okrivljenih ocenjuju neosnovanim.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih neosnovan, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                          Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović, s.r.                                                                      Janko Lazarević, s.r.