.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 246/2014
07.04.2014. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Predraga Gligorijevića, Veska Krstajića, Biljane Sinanović i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda, Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.B., zbog krivičnog dela trgovina ljudima u produženju iz člana 388. stav 3. u vezi stava 1. vezi člana 61. stav 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. I.G., podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv br. 16/14 od 10.01.2014. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 136/14 od 24.01.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 07.04.2014. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.B., advokata I.G., u odnosu na povredu iz člana 438. stav 1. tačka 10. Zakonika o krivičnom postupku, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv br. 16/14 od 10.01.2014. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 136/14 od 24.01.2014. godine, dok se u ostalom delu zahtev ODBACUJE kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv br. 16/14 od 10.01.2014. godine prema okrivljenom M.B. na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP-a produžen je pritvor za 30 dana koji je okrivljenom određen rešenjem istražnog sudije toga suda Ki br. 210/13 od 26.09.2013. godine, a koji mu se računa od 24.09.2013. godine, kada je lišen slobode, produžavan, a poslednji put rešenjem veća toga suda Kv br. 2070/13 od 31.12.2013. godine, tako da pritvor po ovom rešenju okrivljenom ima trajati do 11.02.2014. godine.
Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 136/14 od 24.01.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.B., izjavljena protiv rešenja o produženju pritvora Višeg suda u Novom Sadu Kv br. 16/14 od 10.01.2014. godine.
Protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv br. 16/14 od 10.01.2014. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 136/14 od 24.01.2014. godine, branilac okrivljenog M.B., adv. I.G. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona (485. stav 1. tačka 1. i stav 2. ZKP-a), i to konkretno bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10. i člana 438. stava 2. tačka 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, u smislu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP-a preinači u celini napred navedena pobijana rešenja nižestepenih sudova, te okrivljenog pusti da se u daljem toku postupka brani sa slobode, uz dodatni predlog da se javni tužilac i branilac okrivljenog obaveste o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda, kako bi prisustvovali istoj, te da po pitanju zakonite primene odredbe člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP-a odluči i zauzme pravni stav u cilju buduće pravilne i ujednačene primene prava od strane sudova u Republici Srbiji.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.B., adv. I.G., Republičkom javnom tužiocu, i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a na kojoj je razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:
Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.B., adv. I.G. u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP-a, ocenjuje neosnovanim.
U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog M.B. ističe da su pobijana rešenja doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP-a, koje se ogledaju u tome što je prvostepeni sud preispitujući po službenoj dužnosti odluku o produženju pritvora okrivljenom, po podizanju optužnice, produžio pritvor samo po osnovu tačke 3. stava 1. člana 211. ZKP-a i pored činjenice da je pritvor okrivljenom određen a zatim i produžavan po osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 2. ranije važećeg ZKP-a, dok odredba člana 211. stav 1. tačka 3. ranije nije bila razlog za pritvor. Ovo pogotovu što je javni tužilac u zahtevu za sprovođenje istrage Kt br. 368/13 od 26.09.2013. godine predložio određivanje pritvora okrivljenom po tačkama 2. i 3. stava 1. člana 142. ranije važećeg ZKP-a, ali je istražni sudija, prihvatajući razloge iz tačke 2. odredio pritvor okrivljenom po osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 2. ZKP-a.
Donošenjem rešenja o produženju pritvora po novom pritvorskom osnovu - tačka 3. stav 1. član 211. ZKP-a, prvostepeni sud je, po stavu branioca okrivljenog, povredio zakon, konkretno odredbu člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP-a u vezi člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP-a jer je na osnovu nepromenjenih činjenica dodao nov pritvorski osnov i time doneo rešenje na štetu okrivljenog.
Ovakvi navodi zahteva branioca okrivljenog su neosnovani, jer je pravilno prvostepeni sud u postupku preispitivanja odluke o pritvoru razmatrajući kako rešenja o određivanju i produženju pritvora tako i celokupne spise predmeta, te opravdanu sumnju za izvršenje krivičnog dela iz člana 388. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 2. KZ, za koje je okrivljeni optužen, zaključio da postoje osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi okrivljeni M.B., boravkom na slobodi mogao u kratkom vremenskom periodu počiniti istovrsna krivična dela, te iz tih razloga produžio pritvor okrivljenom po osnovu tačke 3. stava 1. člana 211. ZKP-a. Suprotno navodima zahteva, po istom zakonskom osnovu je i prethodnim rešenjem istoga suda Kv 2070/13 od 31.12.2013. godine prema okrivljenom pritvor produžen.
U zahtevu se ukazuje na povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP-a koja je vezana za povredu odredbe člana 453. ZKP-a. Međutim, ta povreda se, po zakonskoj definiciji, može učiniti samo donošenjem presude, a odnosi se i na rešenje koje odgovara presudi, i to samo tako da se ne može menjati pravna kvalifikacija krivičnog dela i krivična sankcija na štetu optuženog, u koliko je žalba izjavljena samo u njegovu korist.
Budući da rešenje o produženju pritvora nema karakter presude niti njoj odgovarajućeg rešenja, to se njime ne može učiniti povreda odredbe člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP, zbog čega su navodi zahteva u ovom delu neosnovani.
Pošto je zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu ocenjen kao neosnovan, Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 491. stav 1. ZKP, odbio kao neosnovan zahtev u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP.
Osim navedene povrede branilac je u zahtevu označio i povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 1. i 2. ZKP. Povreda odredbe člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka zbog koje okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, branilac okrivljenog B.M., advokat I.G. je ovu povredu istakao samo kao jedan od osnova za podnošenje zahteva, pri čemu nije dao obrazloženje u čemu bi se istaknuta povreda sastojala. Ovakvo formalno navođenje osnova, bez obrazloženja povrede na koju se ukazuje, ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je, u smislu člana 485. stav 4. okrivljenom - preko njegovog branioca - dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Povreda iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, na koju se takođe u zahtevu ukazuje, prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog koga okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.
Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti je u pogledu povreda člana 438. stav 2. tačka 1. i 2. ZKP odbačen kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Zorica Stojković, s.r. Nevenka Važić, s.r.
