.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 304/2014
24.04.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. M.P., zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. I.L., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 3857/10 od 12.09.2012. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 318/13 od 30.09.2013. godine, u sednici veća održanoj 24.04.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.P., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 3857/10 od 12.09.2012. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 318/13 od 30.09.2013. godine, jer nema propisani sadržaj.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 3857/10 od 12.09.2012. godine okr. M.P. oglašen je krivim zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 meseci i krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 5 meseci, pa mu je izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i istovremeno određeno da se ista kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 4 godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Istom presudom, prema okr. M.P. odbijena je optužba da je izvršio krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. stav 3. u vezi stava 2. KZ.
Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 318/13 od 30.09.2013. godine, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog, adv. I.L. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona i povrede ili uskraćivanja ljudskog prava i slobode okrivljenog zajemčenog Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i ukine prvostepenu presudu u osuđujućem delu kao i drugostepenu presudu, a predmet vrati na ponovnu odluku ili da obe presude preinači i okrivljenog oslobodi od odgovornosti.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.P., pa je našao da zahtev nema propisani sadržaj.
Prema odredbi člana 484. ZKP, koja propisuje sadržaj zahteva za zaštitu zakonitosti, u zahtevu se mora navesti razlog za podnošenje propisan odredbom člana 485. stav 1. ZKP, odnosno, mora se navesti da li se zahtev podnosi zbog povrede zakona (tačka 1.) primene ''neustavnog zakona'' (tačka 2.) ili povrede odnosno uskraćivanja ljudskog prava i slobode (tačka 3.).
Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu zakona, ali ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja je učinjena donošenjem pravnosnažnih presuda.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i drugostepenim sudom.
Kada je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), odluka protiv koje je zahtev podnet ili postupak koji joj je prethodio, ispituju se samo u granicama istaknute konkretne povrede zakona, pri čemu sud nije ovlašćen da, u slučaju kada konkretna povreda zakona nije opredeljena, procenjuje koju je konkretnu povredu zakona branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.
Osim toga, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede odnosno uskraćivanja ljudskog prava i slobode (član 485. stav 1. tačka 3. ZKP), ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda i takva odluka mora biti dostavljena uz zahtev za zaštitu zakonitosti. U konkretnom slučaju branilac takvu odluku nije dostavio iako kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu ili uskraćivanje ljudskog prava i slobode okrivljenog.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.P. nema propisani sadržaj (član 484. ZKP) i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Dragana Vuksanović, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
