Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.473/13 od 03.02.2014. godine, usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Leskovcu i preinačena presuda Višeg suda u Leskovcu K br.87/12 od 06.12.2012. godine samo u pogledu odluke o kazni, tako što su okrivljenom J.M. za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i za krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ, utvrđene pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po 1 godine, nakon čega je na osnovu članova 60. i 63. KZ okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i deset meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 30.07.2012. do 10.08.2012. godine, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Branilac okrivljenog J.M. – advokat S.K., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.473/13 od 03.02.2014. godine, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, zbog bitnih povreda iz člana 438. stav 1. tač. 10. i 11. ZKP i bitnih povreda iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači drugostepenu presudu, tako što će ''odbiti žalbu javnog tužioca izjavljenu protiv prvostepene presude, a prvostepenu presudu ostaviti na snazi''.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog J.M. – advokat S.K., kao razlog za podnošenje zahteva, ističe povrede iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 438. stav 1. tačka 10. ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima.

Nadalje, zahtevom za zaštitu zakonitosti, pravnosnažna presuda pobija se zbog bitnih povreda iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, i s tim u vezi ukazuje da je izreka presude protivrečna, da presuda uopšte nema razloga, te da nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja dok su navedeni razlozi potpuno nejasni i protivrečni, kao i da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onog što se navodi u razlozima presude, a iz kojih razloga podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP okrivljenom i braniocu nije dozvoljeno.

Kako je, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno označio povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno (član 438. stav 1. tačka 10. ZKP), ukazujući suštinski na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, nadalje navodeći razloge zbog kojih okrivljenom i braniocu nije dozvoljeno podnošenje zahteva (povrede iz člana 438. stav 1. tačka 11. i iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP), to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                             Nevenka Važić, s.r.