.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 31/2015
21.01.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.S. 1, zbog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti u pokušaju iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. M.S. 2, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K br. 588/13 od 16.04.2014. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1110/14 od 02.09.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 21.01.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.S. 1, adv. M.S. 2, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K br. 588/13 od 16.04.2014. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1110/14 od 02.09.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku K br. 588/13 od 16.04.2014. godine okrivljeni M.S. 1 oglašen je krivim zbog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti u pokušaju iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci. Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati paušal sudu u iznosu od 10.000,00 dinara, kao i troškove krivičnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara, u roku od 15 dana o dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja dok je oštećeni radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1110/14 od 02.09.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Čačku i branioca okrivljenog M.S. 1, a prvostepena presuda, potvrđena.
Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.S. 1, adv. M.S. 2, zbog povrede odredaba člana 243, čl. 246, čl. 427, čl. 428, čl. 429. i čl. 432. ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje i to pred potpuno izmenjenim većem shodno članu 492. stav 1. tačka 1. ZKP-a ili pak da ukine samo drugostepenu presudu i naloži prvostepenom sudu da dostavi prvostepenu presudu okrivljenom kako bi isti izjavio žalbu.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.S. 1, adv. M.S. 2, je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 1. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 28.09.2011. godine) propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP-a), pa između ostalih u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a kao razlog predviđena povreda zakona.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome, okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP-a može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.
Branilac okrivljenog M.S. 1, adv. M.S. 2 u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razloge podnošenja zahteva navodi povrede odredaba člana 243, člana 246, člana 427, člana 428, člana 429. i člana 432. ZKP-a, dok iz obrazloženja dela zahteva proizilazi da ukazuje i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, navodima da okrivljeni nije priznao izvršenje predmetnog krivičnog dela, nije se odrekao prava na žalbu, te i da prvostepeni sud ne ceni odbranu okrivljenog, zbog čega je po stavu branioca nejasno da li se obrazloženje prvostepene presude odnosi na okrivljenog. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz istaknutih navoda zahteva proizilazi da se branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ne poziva ni na jednu od povreda zakonika taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 28.09.2011) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.
S`obzirom na to da branilac okrivljenog nije podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda, zbog učinjenih povreda koje su taksativno nabrojane u članu 485. stav 4. ZKP-a, i koje kao takve predstavljaju razlog za podnošenje zahteva, već zbog povreda koje ne mogu biti razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.
Stoga je Vrhovni kasacioni sud iz napred iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Zorica Stojković, s.r. Nevenka Važić, s.r.
