Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca, uz primenu člana 604. ZKP („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011), našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog S.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su prvostepena i drugostepena presuda donete uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP (član 368. stav 1. tačka 10. tada važećeg ZKP–„Sl. list SRJ“, broj 70 od 28.12.2001.godine), sa obrazloženjem da je okrivljeni S.S., pravnosnažnom presudom oglašen krivim za tri krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ i da su jedini dokazi na osnovu kojih je okrivljeni osuđen – tragovi papilarnih linija pronađeni na mestu izvršenja predmetnih krivičnih dela, koji su, prema navodima zahteva nedozvoljeni dokazi. U vezi sa tim, u zahtevu se ističe da izuzimanje tragova papilarnih linija nije izvršeno u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku iz razloga što je u prodavnicama STR N i STR T., obavljen uviđaj od strane organa unutrašnjih poslova bez prisustva dežurnog istražnog sudije i tužioca, da u prodavnici STR D., uviđaj nije ni izvršen već je o celom događaju sačinjena službena beleška od strane policijskih službenika, kao i da se u spisima predmeta ne nalaze fotografije lica mesta niti su izuzeti predmeti na kojima su pronađeni tragovi papilarnih linija, iako je u zapisnicima o uviđaju i službenoj belešci navedeno da je lice mesta fotografisano, a predmeti sa kojih su uzeti otisci spakovani u najlonsku vreću i poslati na dalju obradu i veštačenje.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi branioca okrivljenog neosnovani.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni S.S., pravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog tri krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina.

Prema tada važećoj odredbi člana 238. stav 3. ZKP („Sl. list SRJ“, broj 70/2001), organi unutrašnjih poslova su mogli za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do pet godina, obaviti uviđaj i odrediti veštačenja koja ne trpe odlaganje osim obdukcije ili ekshumacije leša, ako istražni sudija nije u mogućnosti da odmah izađe na lice mesta.

Iz spisa predmeta proizlazi da su u konkretnom slučaju ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova u predkrivičnom postupku obavili uviđaj lica mesta i to: dana 27.03.2002. godine u STR N i dana 24.07.2002. godine u STR T., kojom prilikom su pronađeni i fiksirani tragovi papilarnih linija, što je i konstatovano u zapisnicima o uviđaju, koje radnje su preduzeli bez prisustva istražnog sudije, što je bilo u suprotnosti sa tada važećom odredbom člana 238. stav 3. ZKP („Sl. list SRJ“, broj 70/2001), imajući u vidu da su postojali osnovi sumnje da su izvršena krivična dela za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina.

Međutim, pribavljanje navedenih dokaza - tragova papilarnih linija pronađenih na licu mesta od strane organa unutrašnjih poslova u predkrivičnom postupku, iako se radi o krivičnim delima za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina, suprotno članu 238. stav 3. ZKP, nema karakter bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, već ima značaj relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP (član 368. stav 2. ranije važećeg ZKP), koja nije uticala na donošenje zakonite i pravilne presude, imajući pri tom u vidu da se činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom presudom ne zasniva isključivo na ovim dokazima, već i na dokazima citiranim na strani 4, obrazloženja prvostepene presude, koje je sud izveo u zakonito sprovedenom postupku na glavnom pretresu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi, a nasuprot navodima zahteva, da ni tragovi papilarnih linija pronađeni dana 21.07.2003. godine prilikom pregleda lica mesta obavljenog od strane ovlašćenih službenih lica OUP-a, u prodavnici D., ne predstavljaju dokaze na kojima se presuda ne bi mogla zasnivati.

Ovo stoga, jer su ovlašćena službena lica OUP-a, na osnovu člana 225. stav 1. ZKP („Sl. list SRJ“, broj 70/2001), imala ovlašćenje i dužnost da u situaciji kada postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti preduzmu potrebne mere da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela. Kako su u konkretnom slučaju ovlašćena službena lica OUP-a, postupajući u cilju ispunjenja navedene dužnosti iz člana 225. stav 1. ZKP, izvršila pregled lica mesta i obezbedila pronađene tragove papilarnih linija, o čemu su sastavili službenu belešku u skladu sa članom 225. stav 2. ZKP, to se suprotni navodi zahteva da je navedeni dokaz pribavljen na nezakonit način ocenjuju neosnovanim.

Navodima branioca okrivljenog da se u spisima predmeta ne nalaze fotografije lica mesta niti izuzeti predmeti na kojima su pronađeni tragovi papilarnih linija, po nalaženju ovoga suda suštinski se ukazuje da se pravnosnažna presuda zasniva na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju što nije zakonski razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP (člana 368. stav 1. tačka 10. ranije važećeg ZKP), i time što se navedene presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i to na zapisniku o prepoznavanju okrivljenog od strane oštećene J.R. od 20.09.2009. godine, iz razloga što je oštećena na glavnom pretresu održanom dana 09.03.2012. godine izjavila da su joj policijski službenici pre prepoznavanja lica pokazali jednu fotografiju na kojoj se nalazio okrivljeni i insistirali da kaže da je to lice izvršilac krivičnog dela što je i bio razlog da ona na prepoznavanju okrivljenog označi kao učinioca krivičnog dela.

Naime, prepoznavanje nije jedino dokazno sredstvo već samo mera za utvrđivanje verodostojnosti iskaza svedoka.

Iz zapisnika o ispitivanju svedoka, proizilazi da je oštećena J.R., u iskazu datom pred istražnim sudijom dana 16.09.2010. godine, detaljno opisala izvršioca predmetnog krivičnog dela i izjavila da bi mogla da ga prepozna, nakon čega je istražni sudija dana 20.09.2010. godine, obavio radnju prepoznavanja kako bi proverio verodostojnost njenog iskaza. Iz zapisnika o prepoznavanju lica istražnog sudije Osnovnog suda u Novom Sadu Ki 7355/2010 od 20.09.2010. godine proizalzi da je radnja prepoznavanja obavljena u skladu sa tada važećom odredbom člana 104. ZKP, kao i da je u zapisniku konstatovano da je oštećena izjavila da je „sto posto sigurna da je u krivičnom delu učestvovalo lice na poziciji broj tri“, na kojoj se nalazio okrivljeni S.S., nakon čega je navedeni zapisnik cenjen u sklopu ocene verodostojnosti celokupnog iskaza ovog svedoka i ostalih izvedenih dokaza, pa su stoga navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ističe da je u pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP (i člana 368. stav 1. tačka 10. tada važećeg ZKP), ocenjeni kao neosnovani.

Ostalim napred citiranim navodima zahteva branioca okrivljenog, po nalaženju ovog suda, ne dovodi se u sumnju zakonitost preduzete radnje prepoznavanja, već se osporava ocena iskaza oštećene J.R. i pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u redovnom krivičnom postupku što nije razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                        Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                      Janko Lazarević,s.r.