Presudom Višeg suda u Požarevcu Kž 483/14 od 11.12.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog D.P., a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog D.P., advokat V.I., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili ih preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo, a privatnog tužioca obavezati na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, ali ga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća na osnovu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Prema navodima zahteva branioca okrivljenog inkriminisane reči, navedene u izreci prvostepene presude, koje je okrivljeni napisao u dopisu prosvetnoj inspekciji, po objektivnom kriterijumu, nemaju uvredljiv karakter, već su iste predstavljale samo poziv državnim organima da u granicama svoje nadležnosti ispitaju iznete činjenice koje se odnose na privatnog tužioca, a to što se privatni tužilac osetio uvređenim nije dovoljno za postojanje krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ. Sledstveno iznetom, prema stavu branioca, delo koje je okrivljenom optužbom stavljeno na teret i za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo, zbog čega je pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1.) ZKP. Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenio je kao neosnovane.

Krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ čini onaj ko uvredi drugog. Iz činjeničnog opisa radnje okrivljenog datog u izreci prvostepene presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, jer reči naznačene u izreci prvostepene presude, koje je okrivljeni naveo u dopisu prosvetnoj inspekciji, a odnose se na privatnog tužioca, po nalaženju ovoga suda, imaju uvredljiv karakter i po objektivnom i po subjektivnom kriterijumu, s obzirom na to da predstavljaju omalovažavanje ugleda i časti privatnog tužioca.

Imajući u vidu da je zahtev podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1.) ZKP, koja je neosnovano isticana u postupku po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude, Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao drugostepeni sud na stranama 2. i 3. obrazloženja svoje presude i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da je prvostepeni sud, iako je bio blagovremeno obavešten da branilac okrivljenog nije u mogućnosti da pristupi na glavni pretres iz opravdanog razloga, održao glavni pretres bez prisustva branioca okrivljenog i da je usled takvog postupanja prvostepenog suda povređeno pravo na odbranu okrivljenog i pravo na izbor branioca, kao i pravo okrivljenog da ne može biti kažnjen ako mu nije omogućeno da se brani u skladu sa zakonom.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju protiv okrivljenog vođen krivični postupak po privatnoj tužbi privatnog tužioca zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je propisana novčana kazna od 20 do 100 dnevnih iznosa ili novčana kazna od 40.000,00 do 200.000,00 dinara, to u smislu člana 74. tačka 2. ZKP, odbrana okrivljenog u ovom krivičnom postupku nije bila obavezna i prvostepeni sud time što je održao glavni pretres bez prisustva izabranog branioca okrivljenog nije na štetu okrivljenog učinio povredu zakona iz člana 74. tačka 2. ZKP, koja je članom 485. stav 4. ZKP propisana kao dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, pa je zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjen kao neosnovan.

Što se tiče navoda u zahtevu branioca okrivljenog da u redovnom krivičnom postupku umišljaj okrivljenog nije dokazan i da je bilo neophodno u svojstvu svedoka saslušati advokata koji je sačinio dopis prosvetnoj inspekciji, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se istima pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što u smislu člana 485. stav 4. ZKP nije razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2.) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                        Janko Lazarević,s.r.