Viši sud u Beogradu, presudom Kž1 br.394/2014 od 10.06.2014. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog N.B., advokata D.M. i presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu 13K.br.5542/13 od 25.04.2014. godine, potvrdio.

Branilac okr. N.B., adv. D.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona i povrede ljudskih prava okrivljenog, bez predloga u pogledu odluke Vrhovnog kasacionog suda o podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.B., adv. D.M., je neosnovan u odnosu na povredu zakona-bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen, odnosno nema propisan sadržaj.

Prema navodima zahteva, pobijanim pravnosnažnim presudama povređen je zakon i Ustavom zagarantovano pravo okrivljenog na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, jer je, suprotno načelu zabrane ponovnog suđenja i kažnjavanja u istoj pravnoj stvari, sadržanom u odredbama člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, člana 4. stav 1. Protokola br. 7 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 6. stav 1. ZKP, okrivljeni oglašen krivim za isto delo za koje je već ranije osuđen presudom Prekršajnog suda u Beogradu 94-Pr.br.147230/11 od 07.05.2013. godine, koja ima karakter krivične odluke i odnosi se na potpuno isti činjenični opis kritičnog događaja.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu povrede zakona, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 6. stav 1. ZKP, zbog postojanja okolnosti (pravnosnažno presuđena stvar) koja trajno isključuje krivično gonjenje, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu osnovani.

Ocenjujući, prednjim navodima zahteva istovetne, navode žalbe branioca okrivljenog izjavljene protiv prvostepene presude kao neosnovane, drugostepeni sud je, za tu ocenu i za prihvatanje kao pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda da se ne radi o presuđenoj stvari, na strani 5 stav poslednji i strani 6 stav prvi drugostepene presude, izneo razloge koje kao pravilne prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP. Kako je, prema tim razlozima drugostepene presude, činjenični opis krivičnog dela laka telesna povreda, koje je predmet optužbe u ovom krivičnom postupku, bitno različit u pogledu radnje izvršenja kao obeležja tog krivičnog dela, u odnosu na činjenični opis prekršaja u označenoj prekršajnoj presudi, to se bez osnova u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je ocena suda da se ne radi o presuđenoj stvari zasnovana isključivo na okolnosti različitog zaštitnog objekta prekršaja i krivičnog dela u pitanju i da je zbog potpuno istovetnog činjeničnog opisa kritičnog događaja u oba postupka sud morao doneti odbijajuću presudu.

Povreda načela zabrane ponovnog suđenja i kažnjavanja u istoj pravnoj stvari, prema navodima zahteva, razlog je podnošenja istog i zbog povrede ljudskih prava okrivljenog na pravnu sigurnost u kaznenom postupku, zagarantovanog odredbom člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije. Međutim, odredbom člana 484. ZKP propisano je da se uz zahtev za zaštitu zakonitosti, kada je podnet iz razloga povrede ljudskog prava zajamčenog Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP), mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena ta povreda, a što ovde nije slučaj, odnosno na postojanje takve odluke u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se i ne ukazuje, pa zahtev u pogledu označene povrede prava nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Navodima zahteva da ne postoji ni jedan kredibilan dokaz da je okrivljeni naneo bilo kakve povrede oštećenoj, da sud osuđuje okrivljenog jedino na osnovu iskaza oštećene i njenog supruga koji su protivrečni, nelogični i neuverljivi i da sud paušalno, bez veštačenja obuće-patike, utvrđuje da je povreda oštećenoj naneta sredstvom podobnim da telo teško povredi, osporava se činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno, što, prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije zakonom predviđen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, pa je zahtev u ovom delu nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) (u vezi sa članom 485. stav 4.) i tačka 3) (u vezi sa članom 484.) ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                       Janko Lazarević,s.r.