.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 219/2014
03.04.2014. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. D.G., zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. D.S., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu K br.127/11 od 10.06.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 4800/13 od 13.11.2013. godine, u sednici veća održanoj 03.04.2014. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.G., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu K br.127/11 od 10.06.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 4800/13 od 13.11.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Kraljevu K br.127/11 od 10.06.2013. godine okr. D.G. oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri godine i zbog produženog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 3. u vezi člana 61. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 6 meseci u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.06.2010. do 10.12.2012. godine.
Odlučujući o žalbama Višeg javnog tužioca u Kraljevu, okrivljenog i njegovog branioca, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1 4800/13 od 13.11.2013. godine, delimičnim uvaženjem žalbi okrivljenog i njegovog branioca preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o kazni tako što je okrivljenom, za krivično delo iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, a za krivično delo iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 3. u vezi člana 61. KZ, kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, sa uračunavanjem vremena provedenog u pritvoru, dok je u preostalom delu žalbe okrivljenog i njegovog branioca kao i žalbu Višeg javnog tužioca u Kraljevu odbio kao neosnovane i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okr. advokat D.S. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona – član 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, obe presude ukine i predmet vrati Višem sudu u Kraljevu na ponovni postupak i odluku.
Nakon što je primerak zahteva, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.
Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Branilac okrivljenog u zahtevu podnetom zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP ne opredeljuje konkretno ni jednu od povreda zakona taksativno navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, međutim, iz obrazloženja zahteva i navoda da je okr. D.G. oglašen krivim i osuđen za krivično pravne radnje koje ne predstavljaju krivična dela, zatim da je dva puta oglašen krivim i osuđen za iste radnje identično opisane i u tački 1. i u tački 2. izreke prvostepene presude, kao i da je osuđen za krivično delo iz člana 234. KZ koje nije postojalo u vreme preduzimanja predmetnih radnji, proizilazi da se zahtevom ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP. Osim toga, navodom da je prvostepeni sud prekoračio optužbu jer je okrivljenom stavio na teret da je pribavio iznose veće od onih koji su mu optužbom stavljeni na teret, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.
Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud je ispitao u smislu odredbe člana 604. stav 1. ZKP, pa je našao da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.G. ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, odnosno na povrede zakona iz člana 369. tačka 1. i 3. ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 8. ZKP važećeg u vreme donošenja prvostepene presude (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/03 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10).
Iste povrede zakona isticane su i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude (strana 3 poslednja dva stava, strana 4 stav 3 i 4, strana 11 poslednja dva stava, strana 12 stav 1 do 4) o tome dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća-sudija
Dragana Vuksanović, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
