Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Kž.1 990/14 od 13.08.2014. godine, odbio je kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Subotici i branilaca okrivljenog D.Đ. i presudu Osnovnog suda u Subotici K. 207/13 od 19.06.2014. godine, potvrdio.

Branilac okr. D.Đ., adv. R.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona - 439. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan, jer je povređen zakon na štetu osuđenog i da donese presudu kojom se presude Osnovnog suda u Subotici K. 207/13 od 19.06.2014. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1 990/14 od 13.08.2014. godine, u odnosu na okr. D.Đ. i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi sa stavom 2. KZ, preinačavaju u oslobađajuću, jer delo za koje je okrivljeni osuđen nije svršeno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku ( ZKP) pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke ( član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.Đ., adv. R.M., je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok u ostalom delu zahtev nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i s tim u vezi navodi da izreka pravnosnažne presude ne sadrži opis bilo kakvog činjenja okrivljenog ili započinjanja činjenja, nečinjenja ili trpljenja, odnosno postupanja okrivljenog koje se može podvesti pod radnju izvršenja krivičnog dela u pitanju, kao ni činjenice iz kojih proizilazi da je delatnost okrivljenog prouzrokovala posledicu krivičnog dela, koja u konkretnom slučaju nije ostvarena, pa se radi o pokušaju krivičnog dela iz člana 348. KZ u osnovnom obliku iz stava 1. tog člana, za koji je predviđena novčana kazna.

Izložene navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Okrivljeni D.Đ. je optužen i izrekom prvostepene presude oglašen krivim što je, u vreme i na mestu opredeljenom u izreci presude „neovlašćeno nosio eksplozivne materije čije držanje nije dozvoljeno građanima, i to 3 ručne bombe kašikare“ koje su označene po vrsti i serijskom broju, uz bliži opis načina na koji je okrivljeni nosio navedene predmete (upakovane i sakrivene ispod zadnjeg sedišta autobusa). Krivično delo iz člana 348. KZ prema zakonu koji je bio na snazi u vreme preduzimanja navedene radnje okrivljenog, izvršava se, pored ostalih i radnjom neovlašćenog nošenja predmeta iz stava 2. tog člana, u koje spadaju predmetne bombe (eksplozivne materije), čija izrada, nabavljanje, promet ili držanje građanima nije dozvoljeno, a koja radnja je predviđena u stavu 4. istog člana kao poseban oblik krivičnog dela u pitanju.

Sledstveno rečenom, ne stoji navod zahteva da činjenični opis krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom ne sadrži sva obeležja dela, i to konkretan opis činjenja okrivljenog koje bi predstavljalo radnju izvršenja kao elemenat krivičnog dela, kao ni navod zahteva da se, prema tom opisu, ne radi o svršenom krivičnom delu za koje je okrivljeni osuđen, već o pokušaju istog, čime se u suštini ukazuje da je primenjen zakon koji se ne može primeniti, odnosno na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Sama po sebi delatnost „nošenja“ predmeta podrazumeva izvesno trajanje, čija dužina nije od značaja za postojanje krivičnog dela iz člana 348. stav 4. KZ. To je prva i jedina delatnost iz koje se sastoji radnja izvršenja koja čini biće krivičnog dela u pitanju, pa je delo svršeno samim preduzimanjem te delatnosti, a u toj radnji sadržana je i posledica dela koja se ogleda u apstraktnom ugrožavanju javnog reda i mira, odnosno javne bezbednosti i traje koliko i sama radnja.

Branilac okrivljenog u uvodu zahteva kao razlog podnošenja istog navodi i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ali u obrazloženju zahteva, osim što navodi da je prvostepeni sud odlukom o krivičnoj sankciji nepravilno primenio krivični zakon, ne kaže u čemu se konkretno sastoji istaknuta povreda zakona. Kako je odredbom člana 484. ZKP propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje istog (član 485. stav 1. ZKP), to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu citiranog zakonskog propisa.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen.

Zapisničar                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                    Janko Lazarević,s.r.