Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž 789/14 od 11.09.2014. godine usvojena je žalba branilaca okrivljenih O. i M.M. i preinačena presuda Višeg suda u Kraljevu 3K 87/13 od 13.02.2014. godine tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu protivpravne radnje koje se okrivljenima stavljaju na teret bliže opisane u izreci prvostepene presude ocenio kao krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika i prema okrivljenima O.M. i M.M., na osnovu odredbe člana 422. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku i odredaba člana 104. stav 6. i člana 103. tačka 7. Krivičnog zakonika odbijena je optužba da su izvršili krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, dok je žalba Višeg javnog tužioca u Kraljevu odbijena kao neosnovana.

Oštećeni Fond za razvoj Republike Srbije je shodno članu 258. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku upućen na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Troškovi krivičnog postupka okrivljene O.M. nastali pred drugostepenim sudom u novčanom iznosu od 31.500,00 dinara i okrivljenog M.M. u novčanom iznosu od 63.000,00 dinara padaju na teret budžetskih sredstava suda kao i troškovi krivičnog postupka okrivljenih nastalih pred prvostepenim sudom o čijoj visini će odlučiti prvostepeni sud.

Protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 789/14, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. 1116/14 od 24.12.2014. godine zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2). i člana 438. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i utvrdi da je pobijanom presudom povređen zakon u korist okrivljenih.

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 1116/14 od 24.12.2014. godine u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, dostavljen je braniocu okrivljenih adv. I.V., nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenih jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 490. ZKP Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da je osporenom presudom povređen krivični zakon iz člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP, jer je primenjen zakon koji se ne može primeniti, kao i da drugostepena presuda nema razloga o odlučnim činjenicama a dati razlozi su protivrečni, te da je učinjena povreda odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je izrekom prvostepene presude okrivljenima O.M. i M.M. stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ. Pobijanom presudom drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i našao da se u radnjama okrivljenih stiču zakonska obeležja krivičnog dela neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakona, s tim što je činjenični opis radnje krivičnog dela ostao u svemu isti kao u prvostepenoj presudi i optužnom aktu, osim datuma izvršenja krivičnog dela, pa je umesto 30.09.2010. godine navedeno da se radi do 22.08.2009. godine.

Dakle, izrekom prvostepene kao i drugostepene presude utvrđeno je da su okrivljeni O.M. u svojstvu osnivača – vlasnika i direktora, okrivljeni M.M. u svojstvu odgovornog lica podneli zahtev za odobravanje kredita, a koji kredit je odobren po programu o rasporedu i korišćenju sredstava namenjenih za „start up“ kredite za početnike za 2009. godinu, i u zahtevu su prikazali da im je kredit potreban za nabavku opreme za proizvodnju hleba i peciva, pekarske peći za pečenje hleba sa pratećim uređajima ... , a opremu za proizvodnju hleba i peciva nisu nabavili, već su sa žiro računa podizali novac u gotovini koji su prisvojili ili plaćali druge obaveze koje nisu u vezi sa proizvodnjom hleba i peciva ... pa su na ovaj način prisvajanjem novca odobrenog kredita na štetu oštećenog Fonda za razvoj pribavili sebi imovinsku korist u iznosu od 2.400.000,00 dinara.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 209. stav 3. u vezi stava 2. KZ obuhvata nenamensko korišćenje kredita, (subvencija ili druge pogodnosti), dakle, podrazumeva se da učinilac, kredit, (subvenciju ili drugu pogodnost) koji je dobio jer ispunjava uslove za to, ne koristi u onu svrhu za koju je kredit odobren.

Dakle, iz utvrđenog činjeničnog stanja koje u svemu odgovara činjeničnom opisu dela iz optužnog akta, proizilazi da su okrivljeni kao odgovorna lica kredit koji su dobili koristili za druge namene od one za koje im je kredit odobren, pa po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilno je drugostepeni sud našao da se u radnjama okrivljenih stiču zakonska obeležja krivičnog dela neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 30. KZ.

Stoga se neosnovano zahtevom ukazuje da se u radnjama okrivljenih stiču zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, te da je drugostepeni sud donošenjem pobijane presude učinio povredu iz člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP.

Nadalje, pribavljanje imovinske koristi nije obeležje krivičnog dela iz člana 209. stav 3. KZ, ali ne isključuje njegovo postojanje. U konkretnom slučaju iz izreke pobijane presude proizilazi da su okrivljeni pribavili imovinsku korist u iznosu od 2.400.000,00 dinara, pa samim tim što pribavljena imovinska korist nije obeležje predmetnog krivičnog dela, sud nije ni bio u obavezi da posebno daje razloge vezane za ostvarenu imovinsku korist, jer ona ne isključuje postojanje krivičnog dela iz člana 209. stav 3. KZ.

Stoga se neosnovano zahtevom ukazuje da je drugostepeni sud donošenjem pobijane presude učinio povredu postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nije učinjena povreda zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                  Nevenka Važić,s.r.