Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu Prž 13206/14- 11 od 17.10.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe podnosioca za pokretanje prekršajnog postupka Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijske uprave u Prokuplju, Odeljenje saobraćajne policije - saobraćajna policijska ispostava i branioca, advokata J.S., a presuda Prekršajnog suda u Prokuplju Pr 276/14 od 30.05.2014. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz 585/14 od 30.12.2014. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 234. stav 1. tačka 15) Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 101/05, 116/09 i 111/09) i povrede materijalnog prava iz člana 235. stav 1. tačka 2) istog Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je nakon što je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 65/2013) o sednici veća obavestio Republičkog javnog tužioca, održao sednicu veća, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je prema stavu nižestepenih sudova okrivljeni izvršio prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 8) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima zato što je 27.01.2014. godine upravljao putničkim vozilom u vreme trajanja izrečene zaštitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom sa trajanjem od 21.12.2013. do 21.03.2014. godine. U tom smislu prvostepeni i drugostepeni sud u pobijanim presudama utvrđuju da je obaveštenje, o izrečenoj meri zabrane upravljanja motornim vozilom okrivljenom primila lično N.Ž., uži član porodice, a koju činjenicu sudovi utvrđuju na osnovu fotokopije obrasca saopštenja MUP-a, koji obrazac je propisan Pravilnikom o izvršenju mere zabrane upravljanja motornim vozilom i iz koga obrasca proizilazi da je isti izdat na ime B.Ž. kome je na osnovu člana 202. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima saopšteno da mu je u registru o izrečenim merama evidentiran podatak o zaštitnoj meri zabrane upravljanja motornim vozilom, te da mera počinje da teče od dana prijema ovog saopštenja, a na mestu gde stoji potpis primaoca i gde je utisnut jedinstveni matični broj okrivljenog B.Ž. potpisano je lice N.Ž. Takođe, iz obrazloženja drugostepene pobijane presude proizilazi da je okrivljeni o navedenom saopštenju o izrečenoj zaštitnoj meri „uredno obavešten u smislu člana 74. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku“.

Napred izneti stavovi nižestepenih sudova se ne mogu prihvatiti iz sledećih razloga:

Odredbom člana 340. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 65/2013) je propisano da će se prekršajni postupci započeti do dana početka primene ovog zakona okončati po odredbama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 101/05, 116/08 i 111/09), pa se u ovom postupku zakonitost pobijanih pravnosnažnih odluka mora ocenjivati u skladu sa Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 101/05, 116/08 i 111/09).

Odredbom člana 202. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisano da vreme trajanja zaštitne mere, odnosno mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom teče od dana kada je teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova meru izvršila, dok je stavom 3. istog člana propisano da se zaštitna mera, odnosno mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom smatra izvršenom kada teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, na osnovu pravnosnažne odluke organa odnosno suda koji je meru izrekao, to vozaču saopšti u pisanoj formi i taj podatak evidentira u registar vozača, odnosno registar stranih vozača kojima je izrečena zaštitna mera, odnosno mera bezbednosti, dok je stavom 4. istog člana propisano da zaštitna mera, odnosno mera bezbednosti počinje da teče od dana kada je vozaču saopštena, a u stavu 6. istog člana je propisano da će ministar unutrašnjih poslova propisati način i postupak izvršenja ovih mera, vođenje evidencija, kao i izgled obrasca kojim se vozač u pisanoj formi obaveštava o vremenu trajanja izrečene mere. Odredbom člana 330. stav 1. tačka 8) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisano da će se kaznom zatvora od najmanje 15 dana i 14 kaznenih poena kazniti za prekršaj vozač koji upravlja motornim vozilom, odnosno tramvajem za vreme trajanja zaštitne mere, odnosno mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a kako se to osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca pobijane presude su donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 1. tačka 15) Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 101/05, 116/08 i 111/09), jer su razlozi dati u pobijanim presudama o odlučnim činjenicama nejasni i z znatnoj meri protivrečni. Naime, nižestepeni sudovi u pobijanim odlukama utvrđuju da je obaveštenje o izrečenoj meri zabrane upravljanja motornim vozilom okrivljenom primila lično N.Ž. i iz toga izvode zaključak da je od tog trenutka okrivljenom saopšteno da mu je izrečena navedena zaštitna mera i da je tim trenutkom otpočelo izvršenje te mere. Međutim, po oceni ovog suda, ovakav zaključak nižestepenih sudova se ne može prihvatiti, jer je isti nejasan i protivrečan, s obzirom na to da iz saopštenja MUP-a o otpočinjanju izvršenja predmetne zaštitne mere, za koje saopštenje postoji poseban obrazac i koje je upućeno na ime okrivljenog i u kome je na mestu za potpis primaoca utisnut jedinstveni matični broj okrivljenog, upravo proizilazi da isto mora primiti okrivljeni lično, jer je potpuno nelogično da ispod utisnutog JMBG okrivljenog stoji potpis drugog lica koje nije okrivljeni, pa bi se po oceni ovog suda, a u smislu člana 202. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima od trenutka kada okrivljeni lično potpiše navedeno saopštenje smatralo da je započelo izvršenje predmetne zaštitne mere. Takođe, drugostepeni sud u obrazloženju pobijane presude ističe da je u konkretnom slučaju izvršeno uredno dostavljanje u smislu člana 74. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku kojim je propisano da ako se dostavljanje vrši na radnom mestu lica kome pismeno treba dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se može izvršiti licu koje je na istom mestu zaposleno, ako ono pristane da primi pismeno, te da se dostavljanje advokatu može izvršiti i predajom pismena licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji. Međutim, po nalaženju ovog suda, potpuno je nejasno i nelogično kako je drugostepeni sud u konkretnom slučaju dostavljanje koje je izvršeno užem članu porodice okrivljenog mogao da podvede pod citiranu zakonsku odredbu Zakona o opštem upravnom postupku, a koja odredba se odnosi na dostavljanje na radnom mestu i na taj način utvrdi da je izvršeno uredno dostavljanje, pritom potpuno zanemarujući odredbu člana 77. Zakona o opštem upravnom postupku kojom je propisan način ličnog dostavljanja pismena.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pobijanih odluka podnet i zbog povrede materijalnog prekršajnog prava iz člana 235. stav 1. tačka 2) Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 101/05, 116/08 i 111/09), međutim, kako u obrazloženju zahteva nisu dati razlozi zbog kojih Republički javni tužilac smatra da je u pobijanim odlukama došlo do povrede materijalnog prekršajnog prava u smislu člana 235. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona o prekršajima, to ovaj sud nije ispitivao da li je u pobijanim odlukama došlo do navedene povrede materijalnog prava.

Kako su pobijane odluke donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 1. tačka 15) Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 101/05, 116/08 i 111/09), iste su morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu – Prekršajnom sudu u Prokuplju na ponovno odlučivanje. U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu sve primedbe iz ove presude, postupiti po istim i s tim u vezi na pouzdan način utvrditi da li je i ako jeste kad okrivljenom u skladu sa zakonom saopšteno u pisanoj formi da je prema njemu otpočelo izvršenje zaštitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije, a sve to kako bi mogao da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku za koju će dati jasne, pravilne i argumentovane razloge.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br. 65/13), odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                                      Janko Lazarević,s.r.