.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 223/2015
10.03.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Ž.M., zbog krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata N.S., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K 257/14 od 23.07.2014. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 345/14 od 22.08.2014. godine, u sednici veća održanoj 10.03.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K 257/14 od 23.07.2014. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 345/14 od 22.08.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Jagodini K 257/14 od 23.07.2014. godine, okrivljeni Ž.M. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru za koje mu je sud izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od tri godine, po pravnosnažanosti presude, ne izvrši novo krivično delo, te je istom presudom odlučeno da troškovi krivičnog postupka padnu na teret okrivljenog.
Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 345/14 od 22.08.2014. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe okrivljenog Ž.M. i njegovog branioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Jagodini K 257/14 od 23.07.2014. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog Ž.M., advokat N.S. na osnovu člana 482. i člana 483. ZKP-a podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a; člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP-a, člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a; člana 438. stav 1. tačka 5. ZKP-a; člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a i člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev usvoji te da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odluku.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP-a, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP-a propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP-a, za njegovo podnošenje.
U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP-a, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP-a.
Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP-a.
U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.M., advokata N.S., nije izričito ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti, već je ukazano na povrede odredaba zakona iz „člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP-a; 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a; 438. stav 2. tačka 5. ZKP-a i 438. stav 2. tačka 3. ZKP-a“, koje ne predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, te je zahtev odbačen kao nedozvoljen.
Zahtevom branioca okrivljenog Ž.M. se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP-a koja je članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a predviđena kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, no kako je Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 489. stav 1. ZKP-a, a kako uz navedeni razlog koji se odnosi na prekoračenje optužbe, nije dato obrazloženje koji deo optužbe je prekoračen i u kom pravcu, to je zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu odbačen kao nedozovljen.
Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP-a, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
