.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 185/2015
10.03.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog F.B., zbog krivičnog dela šumska krađa iz člana 275. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata E.H., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 1565/11 od 24.01.2014. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž 83/14 od 15.10.2014. godine, u sednici veća održanoj 10.03.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog F.B., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 1565/11 od 24.01.2014. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž 83/14 od 15.10.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K 1565/11 od 24.01.2014. godine okrivljeni F.B. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela šumska krađa iz člana 275. stav 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine, ne učini novo krivično delo. Istom presudom okrivljeni je obavezan da sudu naknadi troškove paušala, kao u izreci presude, te da Šumskoj upravi Novi Pazar na ime istaknutog imovinskopravnog zahteva isplati iznos od 16.928,35 dinara, kao u izreci presude.
Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž 83/14 od 15.10.2014. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba okrivljenog F.B. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 1565/11 od 24.01.2014. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 482. i 483. ZKP-a, branilac okrivljenog F.B., advokat E.H., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede odredaba člana 485. stav 1. tačka 4. i člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP-a, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da podneti zahtev usvoji te ukine pobijanu prvostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje, kao i da utvrdi povredu zakona.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP-a, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP-a propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP-a, za njegovo podnošenje.
U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP-a, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP-a.
Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP-a.
U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog F.B., advokata E.H., nije izričito ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca.
Navodima, u zahtevu branioca okrivljenog, da u izreci prvostepene presude kojom je okrivljenom F.B. izrečena uslovna osuda nije izričito navedeno, od kada teče rok proveravanja, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP-a, odnosno na nerazumljivost izreke presude. Međutim, kako navedena povreda nije predviđena kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, to je zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozovljen.
Pored toga, predmetnim zahtevom se, bez izričitog numeričkog, označavanja ukazuje i na povredu odredbe člana 447. stav 2. ZKP-a, navodima da je nepozivanjem okrivljenog na sednicu drugostepenog veća, protivno takvom izričitom zahtevu okrivljenog iznetom u žalbi, povređeno njegovo pravo na odbranu.
Vrhovni kasacioni sud nalazi, da i ukazivanje na povredu odredbe člana 447. stav 2. ZKP-a ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, a osim toga kako se radi o skraćenom krivičnom postupku u kome okrivljenom nije izrečena kazna zatvora, obaveštavanje okrivljenog o sednici veća vrši se u smislu odredbe člana 511. stav 1. ZKP-a, samo ukoliko predsednik veća ili veće nađe da bi prisustvo okrivljenog bilo korisno za razjašnjenje stvari.
Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje se na povredu odredbe člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP-a, bez obrazloženja u čemu se navedena povreda sastoji. Imajući u vidu da je odredbom člana 484. ZKP-a, koja propisuje obavezan sadržaj zahteva propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje u smislu člana 485. stav 1. ZKP-a, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP-a mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, a da branilac okrivljenog uz podneti zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojima je utvrđeno da je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog F.B. u predmetnom krivičnom postupku, koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog, u odnosu na napred navedenu povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP-a, nema propisan sadržaj.
Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP-a, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
