Presudom Višeg suda u Pančevu Kž 453/14 od 30.10.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.B., advokata G.V., a presuda Osnovnog suda u Pančevu K 337/13 od 20.05.2014. godine je potvrđena.

Protiv navedenih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog M.B., advokat D.A., zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog M.B. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je izrekom prvostepene pobijane presude optužba delimično prekoračena, jer je sud izmenio identitet optužnog akta dodajući telesnu povredu u vidu nagnječenja sa krvnim podlivom leve šake, iako ta povreda nije navedena u optužnom aktu, niti je tim aktom okrivljenom stavljena na teret, a što je ukazivano i u žalbi na prvostepenu presudu, ali je drugostepeni sud u pobijanoj presudi naveo samo da je prvostepeni sud u okviru svojih ovlašćenja precizirao opis nastale povrede u skladu sa sudsko medicinskim veštačenjem, međutim, po oceni branioca okrivljenog, a kako se presuda može odnositi samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj i na glavnom pretresu izmenjenoj i proširenoj optužnici sporno je to što je prvostepeni sud izvršio izmenu činjeničnog opisa ne ostavši u granicama činjeničnog opisa optužbe, zbog čega branilac okrivljenog smatra da je pravnosnažnom pobijanom presudom Osnovnog suda u Pančevu optužba delimično prekoračena, a što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Iznete navode branioca okrivljenog M.B. Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je pobijanom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Pančevu okrivljeni M.B. oglašen krivim da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, jer je kritičnom prilikom teško telesno povredio oštećenog D.D., a kojom prilikom je oštećeni od dobijenih udaraca zadobio tešku telesnu povredu ''u vidu nagnječenja sa krvnim podlivom leve šake i prelomom pete kosti pešća leve šake, kao i nagnječenje sa krvnim podlivom ispod levog oka....'', pri čemu se opis teške telesne povrede neznatno razlikuje od opisane teške telesne povrede iz optužnog akta u kojem je navedeno da je kritičnom prilikom oštećeni zadobio tešku telesnu povredu ''u vidu preloma kosti doručja leve ruke i nagnječenja u predelu ispod levog oka...'', te da iz obrazloženja prvostepene presude Osnovnog suda u Pančevu proizlazi da je sud povrede koje je okrivljeni kritičnom prilikom naneo oštećenom utvrdio na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka dr Đ.C. koji je dat na osnovu medicinske dokumentacije koja se nalazi u spisima predmeta i koji nalaz i mišljenje prvostepeni sud u celosti prihvata, a iz kog proizlazi da je kritičnom prilikom oštećeni zadobio povredu u vidu nagnječenja sa krvnim podlivom leve šake i prelom pete kosti pešća leve šake, kao i nagnječenje sa krvnim podlivom ispod levog oka, a koje povrede zbirno predstavljaju tešku telesnu povredu.

Polazeći od navedenog, te imajući u vidu i da je branilac okrivljenog navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP isticao i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu Osnovnog suda u Pančevu, Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao žalbeni sud na stranama 4 i 5 pobijane drugostepene presude Višeg suda u Pančevu i na koje razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP. Pored toga, po oceni ovog suda, u izreci pobijane prvostepene presude je teška telesna povreda koju je kritičnom prilikom okrivljeni naneo oštećenom, samo preciznije i detaljnije opisana od navedene povrede koja je sadržana u optužnici, a u skladu sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka dr Đ.C. koji je prvostepeni sud u potpunosti prihvatio i na koji stranke nisu imale primedbe, pri čemu tim preciziranjem opisa teške telesne povrede u izreci presude, po nalaženju ovog suda, prvostepeni sud je ostao u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, zbog čega su neosnovani navodi iz zahteva branioca okrivljenog da je pobijanom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Pančevu optužba ''delimično'' prekoračena.

Nadalje, branilac okrivljenog M.B. ističe i da se prvostepeni sud nije obazirao na to da je od strane odbrane predloženo da se u celokupnom kontekstu ceni lekarski nalaz i o povredama koje je iz predmetnog kritičnog događaja zadobio okrivljeni, pa da se u tom kontekstu ceni i odbrana okrivljenog i činjenica da je okrivljeni pozvao policiju jer je on bio napadnut, te da prvostepeni i drugostepeni sud nisu imali u vidu i mogućnost koja proizlazi iz nalaza i mišljenja veštaka, a da je udarac kojim je oštećenom povređena ruka mogao nastati i samopovređivanjem, pa po oceni branioca, sud nedovoljno analitički pristupa sagledavanju izvedenih dokaza, kao i dinamici konflikta, pa takvim postupanjem nižestepeni sudovi su direktno povredili zakon, jer je okrivljeni osuđen za vrlo ozbiljno krivično delo, a što ne proizlazi iz dokaza izvedenih na glavnom pretresu. Izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog M.B. u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, što nije zakonski razlog iz odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.B. u navedenom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2), u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu kojim je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                             Janko Lazarević,s.r.