Protiv navedenih pravnosnažnih presuda na osnovu člana 482. ZKP-a, branilac okrivljenog J.S., advokat V.K., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona „procesno-pravni ZKP, materijalno-pravni - KZ“; te povrede odredaba člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP-a (člana 368. stav 1. tačka 11. tada važećeg ZKP-a) i člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a (člana 368. stav 1. tačka 11. tada važećeg ZKP-a), uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011) našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano u zahtevu branioca okrivljenog J.S. pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona navodima da je „citiranim presudama povređen krivični zakon u pitanju da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo i da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe, primenjen zakon koji se ne može primeniti ...“, te navodima da delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, odnosno isto delo nije čak ni „običan prekršaj“. Dakle, ovim navodima se suštinski, pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona, odredbe člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP-a, mada to u zahtevu izričito numerički nije navedeno.

Iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni J.S. oglašen krivim, da je: „ ... maloletnog oštećenog N.K. povukao za nos, upućujući mu psovke, govoreći da će ga prebiti i sačekati posle škole ... u prisustvu M.B., nastavnice …, te učenika ... Osnovne škole „S. F.“ u Š. ...“, proizlaze svi objektivni i subjektivni elementi bića krivičnog dela nasilničkog ponašanja iz člana 344. stav 1. KZ, te su predmetne radnje okrivljenog J.S., od strane prvostepenog i drugostepenog suda pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ. Ove navode, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog J.S., već je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ za koje je okrivljeni J.S. oglašen krivim, koje razloge, na strani 4 drugostepene presude, Vrhovni kasacion sud u svemu prihvata i na njih upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Osim toga, zahtevom branioca okrivljenog J.S. se ističe da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP-a, (člana 368. stav 1. tačka 11. tada važećeg ZKP- a) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP-a (člana 368. stav 1. tačka 11. tada važećeg ZKP-a), no kako članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, povrede ovih odredaba ZKP-a nisu predviđene kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti, od strane okrivljenog preko branioca, Vrhovni kasacioni sud o njima nije odlučivao meritorno.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                    Dragiša Đorđević, s.r.