.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 226/2015
10.03.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Ž.K. i dr, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih: Ž.K., N.K. i A.K., advokata V.P., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K 1640/12 od 02.04.2014. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1 211/14 od 08.10.2014. godine, u sednici veća održanoj 10.03.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih: Ž.K., N.K. i A.K., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K 1640/12 od 02.04.2014. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1 211/14 od 08.10.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu K 1640/12 od 02.04.2014. godine okrivljeni: Ž.K., N.K. i A.K. oglašeni su krivim zbog izvršenog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje im je sud izrekao uslovne osude tako što im je utvrdio kazne zatvora u trajanju od po šest meseci koje se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine, po pravnosnžanosti presude, ne učine novo krivično delo. Istom presudom okrivljeni su obavezani da sudu solidarno naknade troškove krivičnog postupka i sudskog paušala, kao u izreci presude, te su obavezani da oštećenom M.K. solidarno plate nužne troškove krivičnog postupka, kao u izreci presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 211/14 od 08.10.2014. godine delimičnim usvajanjem žalbe branilaca okrivljenih: Ž.K., N.K. i A.K., preinačena je presuda Osnovnog suda u Valjevu K 1640/12 od 02.04.2014. godine, samo u delu odluke o troškovima krivičnog postupka na ime nagrade punomoćnika oštećenog, tako što je Viši sud u Valjevu obavezao okrivljene da na ime troškova krivičnog postupka oštećenom M.K. solidarno isplati iznos od 71.000,00 dinara, u roku od 15 dana, od dana donošenja drugostepene presude, pod pretnjom izvršenja, dok je žalba branioca okrivljenih u preostalom delu obijena kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenih: Ž.K., N.K. i A.K., advokat V.P. podneo je zahtev za zaštitu zakoniosti, zbog povreda odredaba člana 447. stav 2. i člana 460. stav 1. u vezi člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji zahtev, te da donese presudu shodno odredbi člana 492. ZKP-a.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP-a, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP-a propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP-a, za njegovo podnošenje.
U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP-a, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP-a.
Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP-a.
U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih: Ž.K., N.K. i A.K., advokata V.P., nije izričito ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti, već je ukazano na povrede odredaba člana 447. stav 2. i člana 460. stav 1. ZKP-a, koje ne predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, te je zahtev podnet zbog navedenih povreda zakona odbačen kao nedozvoljen.
Navodima u zahtevu branioca okrivljenih Ž.K., N.K. i A.K.: da nije tačno da je deo iskaza oštećenog M.K. saglasan nalazu i mišljenju veštaka; da oštećeni M.K. ni u istrazi ni na glavnom pretresu nije izjavio da su ga okrivljeni udarali otvorenim šakama; da je fizički nemoguće da tri lica istovremeno jednim udarcem nanesu tešku telesnu povredu oštećenom ... se suštinski pobija pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno odredba člana 440. ZKP-a, što odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a nije predviđeni razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, te je zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.
Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP-a, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
