Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 4980/2012 od 02.12.2013. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu i branilaca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog, advokat V.V. i advokat A.Đ., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ove presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe u celosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioce okrivljenog u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća razmotrio je spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu uz primenu člana 604. stav 1. ZKP-a, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog nije osnovan.

Neosnovan je stav branilaca okrivljenog da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom nije krivično delo i da je s`toga okrivljenog trebalo osloboditi od optužbe pravilnom primenom člana 5. stav 2. Krivičnog zakonika.

U konkretnom slučaju, krivično delo protivprirodni blud iz člana 110. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije za koje je okrivljeni I.S. oglašen krivim i osuđen pobijanim pravnosnažnim presudama, izvršeno je dana 12.06.2003. godine u vreme važenja Krivičnog zakona Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, broj 26/77 ... „Službeni glasnik RS“, broj 67/2003), koji je posle izvršenja ovog krivičnog dela izmenjen, odnosno donet je novi zakon - Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine.

Međutim, odredbom člana 431. stav 1. Krivičnog zakonika na osnovu kojeg je prestao da važi Krivični zakon Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, broj 26/77 ... „Službeni glasnik RS“, broj 67/03) nisu dekriminizovane radnje koje su bile predviđene kao radnje izvršenja krivičnog dela protivprirodni blud iz člana 110. stav 1. KZ RS. Naime, iako Krivični zakonik ne propisuje protivprirodni blud kao posebno krivično delo, „čin izjednačen sa obljubom“, kao jedna od dve alternativno propisane radnje izvršenja krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika, po svojoj sadržini, odgovara krivičnom delu protivprirodni blud koje je bilo propisano ranije važećom odredbom člana 110. Krivičnog zakona Republike Srbije. S`toga se neosnovano zahtevom branilaca okrivljenog ističe da okrivljeni nije mogao biti istovremeno i osuđen i oslobođen za navedena krivična dela.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi, a nasuprot navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, da je u konkretnom slučaju primenjen zakon koji je najblaži za učinioca u pogledu krivične sankcije i da se s`toga zahtevom neosnovano ukazuje da je u redovnom krivičnom postupku na štetu okrivljenog povređena odredba člana 5. stav 2. KZ-a.

Naime, u vreme izvršenja krivičnog dela - 12.06.2006. godine, kao što je napred navedeno, važio je Krivični zakon Republike Srbije kojim je za krivično delo iz člana 110. stav 1. KZ RS bila propisana kazna zatvora od najmanje jedne godine.

Dana 01.01.2006. godine stupio je na snagu Krivični zakonik kojim je za krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. KZ bila propisana kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 03.09.2009. godine) za krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. KZ-a propisana je kazna zatvora od tri do dvanaest godina.

Nadalje, stavom 2. člana 66. KZ-a propisano je da se za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 10 godina, ne može izreći uslovna osuda, koje ograničenje nije bilo propisano odredbom člana 53. OKZ-a, važećom u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, a koja je propisivala uslove za izricanje uslovne osude.

Iz iznetih razloga, odredba člana 110. stav 1. KZ RS je najblaža za učinioca, s`obzirom na to da se sud prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji opredelio za izricanje uslovne osude, koja se ne bi mogla izreći učiniocu krivičnog dela iz člana 178. stav 1. Krivičnog zakoniaka, a primenom odredbi KZ-a.

S`toga se navodi zahteva branilaca okrivljenog da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1. ZKP-a u vezi člana 5. stav 2. KZ-a, ocenjuju kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                         Janko Lazarević, s.r.