Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog M.M., advokat S.A., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da ove presude preinači tako što će okrivljenog M.M. osloboditi od optužbe za predmetno krivično delo ili mu izreći blažu krivičnu sankciju. Branilac okrivljenog je predložio i da se okrivljenom odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, smatrajući da prisustvo Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, pa ih nije obavestio o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud održao je sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.M. je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su prvostepena i drugostepena presuda donete uz povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP ističući da je Apelacioni sud u Beogradu svojom ranijom odlukom Kž1 broj 4802/13 od 12.11.2013. godine, usvojio žalbu branioca okrivljenog a da je svojom kasnijom odlukom Kž1 broj 754/14 od 12.06.2014. godine, nakon ukidanja ranije drugostepene presude od strane Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu presudom Kzz broj 187/14 od 10.04.2014. godine, odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog na koji način je povredio princip zabrane preinačenja na gore imajući u vidu da odluka nakon ukidanja po vanrednom pravnom leku ne može biti doneta na štetu okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva branioca okrivljenog neosnovani iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je presudom Višeg suda u Šapcu K 33/11 od 30.09.2011. godine, okrivljeni M.M. oglašen krivim zbog krivičnog dela nehatno lišenje života iz člana 118. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 26.09.2010. godine pa nadalje, koja presuda je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, broj Kž1 6007/11 od 18.09.2012. godine, kojim su uvažene žalbe Višeg javnog tužioca u Šapcu i branioca okrivljenog M.M. i po službenoj dužnosti, ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku Viši sud u Šapcu doneo je presudu K 97/12 od 04.07.2013. godine, kojom je okrivljenog M.M. oglasio krivim za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 26.09.2010. do 30.09.2011. godine.

Protiv ove presude žalbe su izjavili Viši javni tužilac u Šapcu, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i branilac okrivljenog zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede Krivičnog zakona, pa je Apelacioni sud u Beogradu odlučujući o ovim žalbama doneo presudu Kž1 4802/13 od 12.11.2013. godine, kojom je usvojio žalbu branioca okrivljenog, preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, tako što je krivičnopravne radnje okrivljenog za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi stava 2. KZ i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru dok su žalba branioca okrivljenog u preostalom delu kao i žalba Višeg javnog tužioca odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Nakon toga, branilac okrivljenog podneo je Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Šapcu K 97/12 od 04.07.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.4802/13 od 12.11.2013. godine, pa je Vrhovni kasacioni sud odlučujući o zahtevu doneo presudu Kzz 187/2014 od 10.04.2014. godine, kojim je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i ukinuo pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 4802/13 od 12.11.2013. godine i spise predmeta vratio Apelacionom sudu u Beogradu, na ponovno odlučivanje.

Apelacioni sud u Beogradu je u ponovljenom postupku doneo presudu Kž1 754/14 od 12.06.2014. godine kojom je odbio kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Šapcu i branioca okrivljenog, a prvostepenu presudu potvrdio.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom branioca okrivljenog neosnovano pobija navedena drugostepena presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

Zabrana preinačenja na gore propisana članom 453. ZKP, znači da se presuda u materijalnopravnom pogledu ne može izmeniti na štetu okrivljenog tj. u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o krivičnoj sankciji, kako je propisano citiranom zakonskom odredbom, s tim što vezuje sud u situaciji kada je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog i proteže se na redovan krivični postupak u celini kao i postupak po vanrednim pravnim lekovima.

Prema stanju u spisima protiv obe prvostepene presude donete protiv okrivljenog u konkretnom krivičnom predmetu, javni tužilac je izjavio žalbu po svim zakonskim osnovima, a žalba javnog tužioca izjavljena u ponovnom postupku odbijena je presudom Apelacionog suda u Beogradu broj Kž1 4802/13 od 14. novembra 2013. godine, dok je drugostepeni sud, istovremeno, usvajanjem žalbe branioca izjavljene u korist okrivljenog, preinačio prvostepenu presudu na njegovu štetu, izmenom pravne kvalifikacije, a koja povreda je otklonjena odlukom Vrhovnog kasacionog suda Kzz 187/2014 od 10. aprila 2014. godine. Tom odlukom postupak je vraćen u fazu odlučivanja po izjavljenim žalbama protiv prvostepene presude, u kom postupku nije uvažena žalba javnog tužioca, ali ovog puta ni žalba branioca okrivljenog, što tačno ističe branilac u podnetom zahtevu.

Nakon ukidanja drugostepene odluke po vanrednom pravnom leku, dakle, Apelacioni sud u Beogradu je presudom broj Kž1 754/14 od 12. juna 2014. godine, odlučujući ponovo o žalbama javnog tužioca i branioca okrivljenog, na osnovu člana 457. ZKP, odbio ove žalbe kao neosnovane, potvrdio prvostepenu presudu i na opisani način nije učinio povredu odredbe člana 453. ZKP, odnosno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

Ova ocena Vrhovnog kasacionog suda obuhvata drugostepenu presudu Apelacionog suda ali i prvostepenu presudu donetu u ponovljenom postupku protiv okrivljenog koja je potvrđena u odnosu na pravnu ocenu i krivičnu sankciju, pri čemu je drugostepeni sud postupao u skladu sa zakonskim ovlašćenjima u pogledu ispitivanja prvostepene presude i načina odlučivanja po izjavljenim žalbama.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                           Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                         Janko Lazarević,s.r.