Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 328/14 od 05.06.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog J.R., a presuda Osnovnog suda u Brusu K 290/12 od 10.04.2014. godine, potvrđena.

Protiv navedenih presuda branilac okrivljenog J.R., adv. D.M. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud u ovom zahtev pobijane presude ukine i okrivljenog oslobodi od optužbe ili pak predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.R., adv. D.M., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega Vrhovni kasacioni sud o sednici veća, u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Nesnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog, ističe da je sud, primenjujući odredbe zakona o krivičnom delu lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika primenio zakon koji se ne može primeniti u konkretnom slučaju, jer u radnjama okrivljenog ne stoje sva obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim, već da se eventualno može raditi o krivičnom delu iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika.

Suprotno iznetim navodima, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke prvostepene presude proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog kojeg je okrivljeni i oglašen krivim, a ne krivičnog dela iz člana 122. stav 1. KZ, kako se to neosnovano ističe u zahtavu, pa kako branilac okrivljenog iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i svoj lični stav da u radnjama okrivljenog stoje bitni elementi krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, a ne krivičnog dela iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, to je zahtev u ovom delu ocenjen neosnovanim.

Takođe, neosnovani su i navodi zahteva, kojima se ukazuje na učinjene povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP.

Naime, ukazujući na ovu povredu odredaba ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su u konkretnom slučaju povređene odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, jer je zbog pogrešne primene zakona i kvalifikacije predmetnog krivičnog dela, javni tužilac preduzeo krivično gonjenje protiv okrivljenog i pored toga što nije nadležan, imajući u vidu da se za krivično delo iz člana 122. stav 1. KZ, gonjenje preduzima po privatnoj tužbi.

Međutim, po oceni ovog suda, javni tužilac je u konkretnom slučaju bio ovlašćeni tužilac za preduzimanje krivičnog gonjenja protiv okrivljenog. Naime, iz dispozitiva optužnog predloga i iz činjeničnog opisa izreke prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, koje je okrivljenom i stavljeno na teret, te zbog kojeg je i oglašen krivim.

Kako za ovo krivično delo ovlašćenje za krivično gonjenje pripada javnom tužiocu, koji je, dakle i bio ovlašćeni tužilac u konkretnom slučaju, imajući u vidu da navodi istaknuti u zahtevu – da se u konkretnom sluačaju radi o krivičnom delu laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, predstavljaju sopstvenu procenu podnosioca zahteva u vezi sa pravnom kvalifikacijom predmetnog krivičnog dela, to je zahtev i u ovom delu ocenjen neosnovanim.

Stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, a koje su istaknute u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.R.

Sa iznetih razloga, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.R. neosnovan, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                          Nevenka Važić,s.r.