Apelacioni sud u Nišu, presudom 13 Kž1 br. 2081/13 od 03.03.2014. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okr. D.S. i presudu Osnovnog suda u Vranju K.br. 1729/12 od 19.04.2013. godine, potvrdio.

Branilac okr. D.S., advokat R.I., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vranju K.br. 1729/12 od 19.04.2013. godine i Apelacionog suda u Nišu 13 Kž1 br. 2081/13 od 03.03.2014. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine navedene pravnosnažne presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP), pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. D.S. smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.S. je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okr. D.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, time što su zasnovane na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, pri čemu kao nedozvoljene dokaze označava prepoznavanje okrivljenog od strane oštećene D.M., za koje tvrdi da je sprovedeno na nezakonit način, protivno članu 104. stav 1. i 2. ZKP, jer je oštećenoj prethodno pokazana fotografija okrivljenog, videla ga je u hodniku policijske stanice pre prepoznavanja i prilikom prepoznavanja oštećenoj su pokazana lica koja nemaju nikakve sličnosti sa osobinama lica koje je prethodno opisala, i takođe označava nalaz i mišljenje veštaka dr. D.S. jer isti nije na listi sudskih veštaka.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani. Navodi zahteva da je pre prepoznavanja oštećenoj pokazana fotografija okrivljenog i da ga je videla u policijskoj stanici, suprotni su podacima u spisima predmeta, prevashodno iskazu oštećene koja je to kategorički negirala u istrazi i na glavnom pretresu, a iz zapisnika o prepoznavanju lica PU Vranje – OKP od 10.03.2010. godine proizilazi da je radnja prepoznavanja u konkretnom slučaju obavljena u svemu u skladu sa odredbama člana 104. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10), prema kojima se, shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP, ocenjuje zakonitost ove dokazne radnje. Naime, prema podacima u pomenutom zapisniku, oštećena je pre pokazivanja lica dala opis učinioca dela, pokazano joj je sedam lica istog pola, približne starosti koji oštećenu nisu mogli da vide, prepoznavanju je prisustvovao javni tužilac i oštećena se izjasnila da sa sigurnošću prepoznaje, kao izvršioca dela, lice sa rednim brojem 2. (pozicija okrivljenog). U pogledu označavanja nalaza i mišljenja veštaka stomatologa dr. D.S. kao nedozvoljenog dokaza, ocenjujući istovetne žalbene navode branioca okrivljenog kao neosnovane, drugostepeni sud je, na strani 2 stav četvrti drugostepene presude, izneo pravilne razloge koje prihvata i ovaj sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i s tim u vezi navodi da je izreka presude nerazumljiva, protivurečna samoj sebi ili razlozima presude, da presuda nema uopšte razloga o odlučnim činjenicama, a navedeni razlozi da su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivurečni i da o odlučnim činjenicama postoji znatna protivurečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu osporava činjenično stanje u pobijanoj pravnosnažnoj presudi kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno i s tim u vezi osporava zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni izvršio krivično delo u pitanju, sa obrazloženjem da je isti zasnovan na pogrešnoj oceni suda izvedenih dokaza, da to nije utvrđeno ni jednim pouzdanim dokazom i da takvi dokazi nisu iskaz oštećene koji je nesiguran i protivrečan, ni nalaz i mišljenje veštaka stomatologa koji je nejasan i zasnovan na pretpostavci, pošto veštak nije pouzdano utvrdio impresiju svakog zuba na osnovu anatomskog otiska vilice i zagrižaja zuba okrivljenog, da su navedeni dokazi na kojima se zasniva pobijana pravnosnažna presuda protivrečni ostalim izvedenim dokazima, odnosno nalazu i mišljenju veštaka hirurga dr. G.C. kojim nije potvrđen iskaz oštećene o nanošenju okrivljenom ugrizne rane i da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno jer sud nije cenio određene dokaze (pored nalaza i mišljenja veštaka G.C. i iskaze svedoka koji potvrđuju alibi okrivljenog) i nije izveo dokaze koje je odbrana predlagala (DNK analiza brisa okrivljenog i oštećene, veštačenje tragova krvi na plastičnoj kesi sa lica mesta, poligrafsko ispitivanje okrivljenog i dr.).

Međutim, odredbama člana 485. stav 4. ZKP, koje propisuju razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenjima njegovih prava pravima okrivljenog (član 71. stav 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog u napred navedenom delu kojim se ukazuje na te nedostatke pravnosnažne presude, nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                Janko Lazarević,s.r.