.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 637/2014
03.07.2014. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene S.S., zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, advokata I.J., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu K 59/13 od 12.12.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 488/14 od 10.04.2014. godine, u sednici veća održanoj 03.07.2014. godine, jednoglasno je, doneo:
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene S.S., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu K 59/13 od 12.12.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 488/14 od 10.04.2014. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka - član 438. stav 1. tačka 9. Zakonika o krivičnom postupku, a u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti, se odbacuje kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Kraljevu K 59/13 od 12.12.2013. godine, između ostalih, okrivljena S.S., oglašena je krivom zbog izvršenog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje joj je izrečena uslovna osuda tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci koja se neće izvršiti ukoliko u roku od jedne godine, po pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo, a u slučaju opoziva uslovne osude u izrečenu kaznu zatvora uračunaće se vreme provedeno u pritvoru od 07.09.2012. do 24.09.2012. godine.
Istom presudom, okrivljenoj S.S. izrečena je mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti vezano za poslove direktora školskih ustanova u trajanju od dve godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, od okrivljene je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom (što je detaljno navedeno u izreci ove presude), te je okrivljena obavezana da plati sudu troškove paušala u iznosu od 3.000,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, te troškove krivičnog postupka u iznosu o kome će biti odlučeno posebnim rešenjem.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 488/14 od 10.04.2014. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu i branioca okrivljene S.S. i potvrđena presuda Višeg suda u Kraljevu K 59/13 od 12.12.2013. godine.
Branilac okrivljene, advokat I.J., na osnovu člana 482. i 483. stav 1. i 2. ZKP-a, podneo je, protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. u vezi člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. u vezi člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev osnovan te da u smislu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP-a donese presudu kojom će okrivljena S.S. biti oslobođena od optužbe za predmetno krivično delo.
Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primeraka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, advokata I.J., pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a, uz obrazloženje da je povređen identitet optužbe time što je okrivljenoj optužnim aktom stavljeno na teret postupanje protivno odredbi člana 31. Zakona o srednjoj školi, dok se u ostalom delu optužnog akta navode propisi ali bez preciznog određenja koje odredbe tih propisa su povređene, dok je izrekom pravnosnažne presude okrivljena oglašena krivom jer je izvršila radnju koju nije smela da izvrši protivno odredbama člana 31, člana 42. stav 4. i 5. Zakona o srednjoj školi, Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, člana 2. i 6. Pravilnika o upisu učenika u srednju školu, tačka 4, tačka 5. i tačka 7. Stručnog uputstva za sprovođenje upisa učenika u srednju školu za školsku 2012/2013 godinu, tačka 3. i tačka 3.5. i tačka 4. Konkursa za upis učenika u prvi razred srednje škole u Republici Srbiji u školskoj 2012/2013 godini i Odluci broj 611-00-38972012- 03 o upisu učenika u srednju školu u 2012/2013 godini.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je sud u izreci prvostepene presude samo pojedinačno opredelio, odnosno konkretizovao odredbe navedenih propisa čijim kršenjem je okrivljena S.S. izvršila službene radnje koje nije smela izvršiti u okviru svog službenog ovlašćenja, navodeći: „suprotno odredbama člana ... člana 42. stav 4. i 5. Zakona o srednjoj školi („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/02, 25/02, 62/03, 64/03, 101/05 i 72/05) Zakona o osnovama sistema obrazovnja i vaspitanja, člana 2. i 6. Pravilnika o upisu učenika u srednju školu, tačka 4, tačka 5. i tačka 7. Stručnog uputstva za sprovođenje upisa učenika u srednju školu za školsku 2012/2013 godinu, tačka 3, tačka 3.5 i tačka 5. Konkursa za upis učenika u prvi razred srednje škole u Republici Srbiji u školskoj 2012/2013 godinu i odluci br. 611-00-38972012-03 o upisu učenika u srednju školu 2012/2013 godini“, nasuprot uopštenom opisu u dispozitivu optužnice Višeg javnog tužioca u Kraljevu Kt 146/12 od 10.10.2012. godine izmenjenoj na glavnom pretresu dana 12.12.2013. godine, da je okrivljena S.S. izvršila službene radnje koje ne bi smela da izvrši u okviru svog službenog ovlašćenja: „ ... suprotno odredbama člana 31. Zakona o srednjoj školi, Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Pravilnika o upisu učenika u srednju školu, Uputstva za sprovođenje upisa učenika u srednju školu za školsku 2012/2013 godinu, konkursu za upis učenika u prvi razred srednje škole u Republici Srbiji u školskoj 2012/2013 godini i odluke br. 611-00-38972012-03 o upisu učenika u srednju školu 2012/2013 godini“. Ovakvim postupanjem suda nije povređen objektivni identitet između presude i optužbe, jer je sud ne dirajući u opis nedozvoljenih radnji okrivljene i činjenica navedenih u optužnici, iste upodobio citiranim odredbama propisa koji su već navedeni u optužnom aktu javnog tužioca. Dakle, ovaj sud nalazi da u redovnom krivičnom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a, kako se to neosnovano navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.
Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pravnosnažne presude se pobijaju i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i tačka 2. ZKP-a, navodima da u spisima predmeta ne postoje dokazi da je okrivljena primila poklon na ime izvršenja radnji koju nije smela da izvrši; da prvostepena i drugostepena presuda ne sadrže obrazloženje o postojanju direktnog umišljaja; da su pravnosnažne presude donete usled pogrešne ocene suda u pogledu postojanja ili nepostojanja elemenata opšteg pojma krivičnog dela - krivice i umišljaja, koje činjenice su morale biti utvrđene sa izvesnošću; da je nejasno kako je moguće da sud na osnovu istih dokaza utvrdi da za jedno lice postoje, a da za drugo lice ne postoje dokazi da je izvršeno krivično delo ...
Iako se ovim navodima u zahtevu branioca formalno pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede zakona u smislu odredbe člana 439. tačka 1. i tačka 2. ZKP-a, istima se suštinski pobija pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja - član 440. ZKP-a, što odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a nije predviđeno kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog preko branioca, tako da je u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i odredbe člana 491. stav 1. ZKP-a i člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Za predsednika veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Zoran Tatalović, s.r.
