Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Posl.br.Kž1 1189/13 od 27.05.2014. godine, odbio je kao neosnovane žalbe branilaca okr. I.T., advokata D.V. iz ... i A.Ć. iz N.B. i presudu Višeg suda u Novom Sadu Posl.br. K. 15/11 od 06.02.2013. godine, potvrdio.

Branilac okr. I.T., adv. A.Ć., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP u vezi sa članom 438. stav 2. tačka 1. ZKP i članom 439. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i donese presudu kojom će ukinuti presude Višeg suda u Novom Sadu Posl.br. K. 15/11 od 06.02.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Posl.br. Kž1 1189/13 od 27.05.2014. godine i predmet vrati na ponovno suđenje ili tako što će označene presude preinačiti u celini i okrivljenog osloboditi od optužbe, kao i da odredi odlaganje izvršenja označene pravnosnažne presude i da branioca okrivljenog obavesti o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke ( član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. I.T., advokata A.Ć., je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okr. I.T. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati, i to na fotokopijama fotografija sačinjenih snimanjem mesta događaja prilikom uviđaja, s obzirom da fotokopija ne predstavlja relevantan dokument u smislu člana 112. stav 1. i člana 132a. stav 1. tada važećeg ZKP, kao i na veštačenju sijalica od strane veštaka M.S. (pismeni nalaz od 26.12.2009. godine i izjašnjenje na glavnom pretresu od 11.10.2012. godine) jer je službena beleška od 26.12.2009. godine o izuzimanju predmeta koji su bili predmet veštačenja (sijalica prednjeg desnog fara vozila okrivljenog i sijalica rotacionog svetla uređaja za osvetljavanje parkiranih vozila) nepotpisana od strane ovlašćenog službenog lica što dovodi u sumnju identitet predmeta veštačenja, čime je po stavu branioca okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, odnosno koja je bila predviđena odredbom člana 368. stav 1. tačka 10. ZKP („Službeni list SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br,. 58/04 ... 76/10) važećeg u vreme pribavljanja navedenih dokaza, a prema kojem se ocenjuje zakonitost pribavljanja istih, shodno članu 604. stav 1. ZKP.

Ocenjujući navode žalbi branilaca okrivljenog, izjavljene protiv prvostepene presude, istovetne izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, kao neosnovane, drugostepeni sud je, na strani 3 stav poslednji i strani 4 stav prvi drugostepene presude, dao detaljne i pravilne razloge za tu ocenu koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, upućuje na te razloge.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, dakle po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo i s tim u vezi navodi da radnje za koje je okrivljeni osuđen mogu predstavljati samo prekršaj, ali se obrazloženje navedene povrede krivičnog zakona svodi na osporavanje zaključka suda o tome koje su činjenice i okolnosti, kao propusti u smislu saobraćajnih propisa, uzrok nastanka predmetne saobraćajne nezgode i ukazivanje da to primarno nije kršenje propisa od strane okrivljenog iz člana 42. ZOBS (neprilagođena brzina) ni alkoholemija okrivljenog koja se mora dovesti u vezu sa dokazanim kršenjem nekog drugog saobraćajnog propisa koje bi prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu, već propusti drugih učesnika u saobraćaju u smislu propisa iz člana 61, 62, 63, 66. i 67. ZOBS. Na taj način, prednjim navodima zahteva u suštini se osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnoj presudi, što prema odredbama člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljen zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. I.T. u ovom delu nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                       Janko Lazarević,s.r.