.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 454/2015
26.05.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.Đ., zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.Đ., advokata S.D., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 104/10 od 14.11.2011. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1853/12 od 16.12.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 26.05.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.Đ., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 104/10 od 14.11.2011. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1853/12 od 16.12.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 104/10 od 14.11.2011. godine okrivljeni D.Đ. je između ostalih, oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 06.02.2004. do 07.06.2007. godine i obavezan je da nadoknadi solidarno sa okrivljenima J.D. i I.S. troškove krivičnog postupka u iznosu od 328.330,00 dinara na ime troškova veštačenja na ime naknade veštaku Ž.J. u iznosu od 63.849,80 dinara, te na ime troškova tumača u iznosu od 39.960,00 dinara, a okrivljeni D.Đ. i iznos od 16.000,00 dinara na ime veštačenja neuropsihijatra i interniste, kao i na ime sudskog paušala iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1853/12 od 16.12.2014. godine delimičnim usvajanjem žalbe, između ostalih, okrivljenog D.Đ. lično i njegovog branioca preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu K 104/10 od 14.11.2011. godine u delu odluke o pravnoj kvalifikaciji dela odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu radnje okrivljenog D.Đ. opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljenog D.Đ. osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 06.02.2004. do 07.06.2007. godine dok su žalba Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu i žalbe, između ostalih, okrivljenog D.Đ. lično i njegovog branioca odbijene kao neosnovane i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 104/10 od 14.11.2011. godine u nepreinačnom delu potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.Đ., advokat S.D. bez navođenja zakonskog razloga, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude u odnosu na ovog okrivljenog preinači u celini ili delimično ili ukine u celini ili delimično ili utvrdi povredu zakona.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.Đ. je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenja zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.
Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.Đ. koji je podnet u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao osnov podnošenja zahteva ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u prvostepenom i drugostepenom postupku.
Navedeno međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koga bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a kako osim ovog razloga u zahtevu nije naveden nijedan drugi razlog koji bi mogao biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u opsegu koji ZKP u članu 485. stav 4. taksativno nabraja, zahtev je ocenjen kao nedozvoljen.
Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.Đ.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković,s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
