Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda odredaba iz člana 261. ZKP u vezi sa članom 265. ZKP, dakle osnovano se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Prema stanju u spisima, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 1K br.42/10 od 09.06.2014. godine, okrivljeni S.V. oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 4. u vezi sa članom 195. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS i određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Pobijanim prvostepenim rešenjem, okrivljenom su dosuđeni troškovi krivičnog postupka u iznosu od 972.000,00 dinara, i to na ime odbrane od strane branioca - advokata N.J., pri čemu je u obrazloženju prvostepenog rešenja detaljno navedeno za koje radnje braniocu okrivljenog pripada nagrada i u kojim iznosima, u skladu sa važećom Advokatskom tarifom, dok istovremeno nisu priznati, pored ostalog, putni troškovi branioca jer je, kako je to navedeno u obrazloženju prvostepenog rešenja, okrivljeni imao mogućnosti da angažuje branioca sa teritorije suda gde je i vođen postupak, niti su priznati putni troškovi okrivljenog, jer sudu o svim troškovima, nisu dostavljeni dokazi.

Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog S.V., uz obrazloženje da troškovi puta branioca u konkretnom slučaju ne predstavljau nužne izdatke u smislu odredbe člana 261. stav 2. tačka 1. – 6. ZKP, prihvatajući u svemu kao pravilan stav prvostepenog suda da je okrivljeni u konkretnom slučaju mogao angažovati nekog od brojnih advokata sa područja Osnovnog suda u Kragujevcu, u kom slučaju troškovi suda ne bi nastali. U drugostepenom rešenju navedeno je i da je zahtev za naknadu putnih troškova okrivljenog neosnovan, obzirom da odbrana nije dostavila dokaze na osnovu kojih bi se na pouzdan način mogla utvrditi visina putnih troškova okrivljenog.

Članom 2. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, propisano je da su stranka ili nadležan organ dužni da advokatu plate i nagradu i naknadu troškova, dok je članom 8. iste tarife propisano da advokatu pripada naknada za stvarne troškove koji su bili potrebni za obavljanje poverenih mu poslova, a članom 9. iste tarife, između ostalog, propisano je da za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, advokatu pripada naknada za prevoz, naknada za smeštaj i naknada za odsustvovanje iz advokatske kancelarije.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP je, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca. Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da, kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi, da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika, kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su pobijana rešenja doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, obzirom da su i prvostepeni i drugostepeni sud u konkretnom slučaju, suprotno citiranim zakonskim odredbama, propustili da donesu odluku o nužnim izdacima – putnim troškovima branioca okrivljenog S.V. i o troškovima okrivljenog koje je imao povodom učešća u krivičnom postupku, a što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, a koji nužni izdaci, obzirom na to da je okrivljeni oslobođen od optužbe, treba da padnu na teret budžetskih sredstava suda, a ne da ove troškove snosi okrivljeni.

Kako su, dakle, pobijana rešenja doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev i ukinuo pobijana rešenja, a predmet vratio Osnovnom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, sud će imati u vidu sve primedbe iz ove presude, te će postupiti po istim i s tim u vezi utvrditi visinu nužnih izdataka branioca okrivljenog u predmetu u krivičnom postupku, kao i visinu putnih troškova okrivljenog, a u skladu sa odredbama Zakona o krivičnom postupku i odredbama Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, pa će po oceni osnovanosti i ostalih navoda iz zahteva za zaštitu zakonitosti biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će izneti jasne, pravilne i argumentovane razloge.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                Vesko Krstajić, s.r.