Protiv navedenog pravnosnažnog rešenja Prekršajnog suda u Valjevu i pravnosnažne presude Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu Prž 22503/14 od 17.12.2014. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 2. u vezi člana 148. stav 1. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' 101/05, 116/08 i 111/09), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, ukine rešenje Prekršajnog suda u Valjevu Pr 5656/13 od 05.02.2015. godine i presudu Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu Prž 22503/14 od 17.12.2014. godine i predmet vrati Prekršajnom apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj je u smislu odredbe člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' 65/2013) obavestio Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je u predmetnom prekršajnom postupku povređeno pravo na odbranu okrivljenih M.D., J.M. i D.D. na taj način što je u žalbenom postupku učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 2. u vezi člana 85. stav 4, člana 148. stav 1. i člana 229. stav 3. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' 101/05, 116/08 i 111/09) (u daljem tekstu ranije važeći Zakon o prekršajima), prema kojem se ocenjuje zakonitost pobijanih odluka, shodno odredbi člana 340. stav 1. sada važećeg Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' 65/2013).

Prema stanju u spisima predmeta prekršajni postupak protiv okrivljenih M.D., J.M. i D.D. pokrenut je zahtevom Ministarstva unutrašnjih poslova RS PI Valjevo Up br. 701-00353/13 od 28.06.2013. godine na osnogu kog zahteva je vođen prekršajni postupak u kome su okrivljeni ovlastili advokata Ž.L. da ih brani u postupku pred Prekršajnim sudom u Valjevu Pr 5656/13, a što se utvrđuje iz punomoćja koja se nalaze u spisu predmeta, a po kom zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka su okrivljeni, presudom Prekršajnog suda u Valjevu Pr 5656/13 od 01.10.2014. godine, oglašeni krivim zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, a okrivljeni J.M. i zbog prekršaja iz člana 30. stav 1. tačka 2. Zakona o ličnoj karti, koja presuda je dostavljena samo okrivljenima, a ne i njihovom zajedničkom braniocu advokatu Ž.L. Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Prekršajnog apelacionog suda Prž 22503/14 od 17.12.2014. godine, odbijena kao neosnovana zajednička žalba okrivljenih M.D., J.M. i D.D., a presuda Prekršajnog suda u Valjevu Pr 5656/13 od 01.10.2014. godine je potvrđena, a da je rešenjem Prekršajnog suda u Valjevu Pr 5656/13 od 05.02.2015. godine, odbačena kao nedozvoljena žalba branioca okrivljenih advokata Ž.L. izjavljena protiv presude Prekršajnog suda u Valjevu Pr 5656/13 od 01.10.2014. godine.

Odredbom člana 234. stav 2. ranije važećeg Zakona o prekršajima, propisano je da bitna povreda odredaba prekršajnog postupka postoji ako sudija, odnosno službeno lice, u toku prekršajnog postupka ili prilikom donošenja odluke nije primenio ili je pogrešno primenio koju odredbu ovog zakona, ili je u toku prekršajnog postupka povredio pravo odbrane, a to je uticalo ili je moglo uticati na zakonito i pravilno donošenje odluke.

Odredbom člana 85. stav 4. ranije važećeg Zakona o prekršajima propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere.

Odredbom člana 148. stav 1. ranije važećeg Zakona o prekršajima propisano je da ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu, dostaviće se braniocu, a ako ih ima više samo jednom od njih.

Odredbom člana 229. stav 3. ranije važećeg Zakona o prekršajima propisano je, između ostalog, da u korist okrivljenog žalbu može izjviti njegov branilac.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te činjenicu da prvostepena presuda nije dostavljena zajedničkom braniocu okrivljenih, već samo okrivljenima, to je sud postupio protivno odredbi člana 148. stav 1. ranije važećeg Zakona o prekršajima u vezi člana 85. stav 4. i člana 229. stav 3. ranije važećeg Zakona o prekršajima i time učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 2. ranije važećeg Zakona o prekršajima i na taj način je povredio pravo odbrane okrivljenih, jer je takvim postupanjem suda zajedničkom braniocu okrivljenih onemogućeno pravo da izjavi žalbu protiv prvostepene presude u korist okrivljenih.

Kako je na navedeni način u konkretnom slučaju sud povredio pravo odbrane okrivljenih M.D., J.M. i D.D. u žalbenom postupku i na taj način učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 2. u vezi člana 148. stav 1, člana 85. stav 4. i člana 229. stav 3. ranije važećeg Zakona o prekršajima, što je uticalo na zakonito i pravilno donošenje drugostepene odluke, na koju bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i na osnovu odredbe člana 287. stav 4. sada važećeg Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, 65/2013) ukinuo rešenje Prekršajnog suda u Valjevu Pr 5656/13 od 05.02.2015. godine i presudu Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu Prž 22503/14 od 17.12.2014. godine i predmet vratio Prekršajnom apelacionom sudu u Beogradu, kao drugostepenom na dalji postupak, kako bi isti, nakon što odluči o svim izjavljenim žalbama (okrivljenih i njihovog branioca) bio u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, te primenom odredbe člana 286. st. 1. i 2. u vezi sa članom 287. stav 4. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' 65/2013), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                     Dragiša Đorđević,s.r.