.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1312/2014
03.06.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje V.S. iz B., čiji je punomoćnik J.A., advokat iz B., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, čiji je zakonski zastupnik Državni pravobranilac iz Beograda, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1633/14 od 04.06.2014. godine, na sednici održanoj 03.06.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1633/14 od 04.06.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P1 959/12 od 27.09.2012. godine, odbio je tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se utvrdi da je u radnom odnosu na neodređeno vreme u Privrednom sudu, počev od 03.04.2002. godine (stav prvi izreke). Odbacio je tužbu u delu tužbenog zahteva, kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ispunila uslove za izbor za sudiju Privrednog suda u Beogradu, počev od 01.01.2010. godine (stav drugi). Odbio je tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da tužena vrati tužilju na rad i rasporedi na sudijsku funkciju u Privredni sud (stav treći izreke). Obavezao je tužilju da naknadi tuženoj troškove postupka od 5.400,00 dinara (stav četvrti izreke).
Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž1 1633/14 od 04.06.2014. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 959/12 od 27.09.2012. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u ime tužilje reviziju je blagovremeno izjavio njen punomoćnik, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Sl. glasnik RS'', broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. ovog ZPP i člana 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), pa je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.
U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Privredni sud u Beogradu, rešenjem V Su broj 129/2000 od 31.03.2000. godine, primio je tužilju u radni odnos na određeno vreme, u trajanju od 24 meseca, počev od 03.04.2000. godine, radi stručnog osposobljavanja i sticanja uslova za polaganje pravosudnog ispita. Posle isteka roka na koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme, tužilja je 03.04.2002. godine odjavljena sa osiguranja. Međutim, tužilja je na svoje insistiranje dolazila kod tužene na praksu posle 03.04.2002. godine, a do 30.04.2002. godine. U periodu od 30.04.2002. godine do 14.05.2002. godine, ne postoje pokazatelji koji bi potvrdili tužiljino prisustvo kod tužene. Dana 05.07.2002. godine, tužilja je položila pravosudni ispit.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su odbili tužbeni zahtev da se utvrdi da je kod Privrednog suda u radnom odnosu na neodređeno vreme počev od 03.04.2002. godine, odbacili tužbu u delu u kojem je tužilja tražila da se utvrdi da je ispunila uslov za izbor za sudiju Privrednog suda u Beogradu, počev od 01.01.2010. godine, odbili tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da vrati tužilju na rad i rasporedi je na sudijsku funkciju u Privrednom sudu.
Kako je tužilja posle isteka radnog odnosa na određeno vreme kod Privrednog suda u Beogradu i odjavljena sa osiguranja po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos i to 03.04.2002. godine, imajući u vidu da je samoincijativno, na svoje insistiranje dolazila na praksu od 03.04.2002. godine do 30.04.2002. godine, a pravosudni ispit položila 05.07.2002. godine, posle tri meseca od prestanka radnog odnosa na određeno vreme, to je na osnovu odredbe člana 11. stav 6. Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Sl. glasnik RS“, broj 48/91, sa izmenama i dopunama) pravilno odbijen tužbeni zahtev tužilje, radi utvrđenja da je u radnom odnosu na neodređeno vreme u Privrednom sudu u Beogradu počev od 03.04.2002. godine, zbog čega su neosnovani navodi revizije tužilje o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Pri tome, nije neophodno dalje detaljno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, kad se daljim obrazlaganjem presude ne bi postiglo novo tumačenje prava, niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava, već se tužilja kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, na osnovu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.
U preostalom delu, revizijom se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen razlog za izjavljivanje revizije, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Milomir Nikolić,s.r.
