Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 27/14 od 08.04.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog D.B. izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br.982/10 od 14.03.2014. godine, a pobijana presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.B., advokat M.S., zbog povreda zakona iz člana 74, 438. stav 2. tačka 1. i 439. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da pobijane presude preinači, tako što će odbiti optužbu u smislu odredbe člana 422. stav 1. tačka 3. ZKP, usled nastupele apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.B. je neosnovan.

Branilac okrivljenog D.B. u zahtevu navodi da je pobijanim presudama povređeno pravo na odbranu iz člana 74. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, jer je rešenje Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji K br.982/10 od 14.03.2014. godine, kojim je određeno da se na glavnom pretresu neće ponovo ispitati svedoci R.B., B.G. i Z.G., već će se izvršiti uvid u zapisnike o njihovim iskazima datim na ranijem glavnom pretresu pred drugim postupajućim sudijom, uručeno braniocu na glavnom pretresu na kome je rešenje i doneto i na kome je i doneta presuda. Shodno tome o žalbi branioca okrivljenog na navedeno rešenje, vanpretresno veće prvostepenog suda nije odlučilo u momentu objavljivanja presude, pa su prvostepena presuda, koja se zasniva na čitanju zapisnika o ispitivanju navedenih svedoka oštećenih, kao i drugostepena presuda kojom je prvostepena presuda potvrđena, zasnovane na dokazima na kojima se presuda ne može zasnivati, pri čemu je povređeno i pravo na odbranu okrivljenog.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog D.B. isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge zbog kojih je našao da su dokazi na kojima se zasniva prvostepena presuda izvedeni u skladu sa ZKP i nije povređeno pravo na odbranu okrivljenog, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.B., ukazuje se i da u drugostepenom postupku učinjena povreda zakona, jer je rešenjem zamenika v.f. predsednika Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Su VII-39-3/14 odbačen zahtev branioca okrivljenog za izuzeće predsednika Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu i predsednika Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu kao nedozvoljen. Međutim budući da po stavu Vrhovnog kasacionog suda navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije upuštao.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu istaknute povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP u presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet obzirom da iz obrazloženja navedene povrede zakona proizilazi da branilac okrivljenog D.B. polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda, a što u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razlog zbog koga bi okrivljeni mogao podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                    Dragiša Đorđević, s.r.