.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1617/2014
03.06.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u radnom sporu tužioca S.T. iz N.S., koga zastupa punomoćnik N.S., advokat iz B., protiv tužene RS, Autonomna pokrajina Vojvodina, Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, koga zastupa Pokrajinski javni pravobranilac Vojvodine, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2330/14 od 15.09.2014. godine, u sednici veća održanoj 03.06.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2330/14 od 15.09.2014. godine i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1-563/2014 od 02.07.2014. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom odbijena je kao neosnovana žalba i potvrđena prvostepena presuda kojom se poništavaju kao nezakonita rešenja tuženog od 23. februara 2009. godine (o neraspoređivanju) i rešenje od 5. maja 2009. godine o otkazu – prestanku radnog odnosa.
Protiv pobijane drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
Rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za privredu od 5. maja 2009. godine tužiocu (pokrajinskom službeniku) izrečene je disciplinska kazna ''prestanak radnog odnosa''. Iz obrazloženja rešenja proizilazi da je tužilac na osnovu sprovedenog dokaznog postupka (izjave punomoćnika, iskaza svedoka, uvida u spise predmeta, potrebe otvaranja bolovanja, rešenja o godišnjem odmoru i liste prisutnosti na poslu) utvrđeno da je tužilac koristio godišnji odmor u periodu od 20. decembra 2008. godine do 15. januara 2009. godine i da je 14. januara 2009. godine otvorio bolovanje pod šifrom 533.5 – povreda na radu (iako nije bio na radu) i time ostvario 100% naknadu bolovanja koja mu ne pripada, te je učinio težu povredu radne dužnosti – zloupotreba prava iz radnog odnosa.
Kod takvog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi smatraju da tužiocu nije mogao prestati radni odnos jer je kao sindikalni predstavnik po članu 188. Zakona o radu zaštićen od otkaza – prestanka radnog odnosa.
Zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nije pravilno utvrđeno tako da se stanovište o nezakonitosti prestanka radnog odnosa za sada ne može prihvatiti kao pravilno.
Vrhovni kasacioni sud prihvata argumentaciju nižestepenih sudova o blagovremenosti tužbe (iako je protekao prekluzivni rok od 90 dana). Zbog nepravilnog postupanja organa tužene u postupku interne zaštite prava zaposlenog pa i svih okolnosti slučaja koje je podrobno ocenjivao apelacioni sud i poštovanja prava na pristup sudu iz člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima tužba se ima smatrati blagovremenom u pogledu zaštite od prestanka radnog odnosa.
Ali, u konkretnom slučaju zbog pogrešnog stava da tužilac uživa sudsku zaštitu od otpuštanja sa posla i u slučaju kada se kao zaposleni nezakonito ponaša, činjenično stanje u pogledu odgovornosti tužioca za eventualnu zloupotrebu bolovanja nije utvrđivano.
Naime, sindikalni predstavnik je zaštićen od otkaza po članu 188. važećeg Zakona o radu u vreme prestanka radnog odnosa (koji se supsidijerno primenjuje na sve zaposlene, član 2. Zakona o radu) ako postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu (stav 1).
Iz citirane odredbe proizilazi da je praktično sindikalni predstavnik zaštićen od otpuštanja samo u slučaju prestanka radnog odnosa zbog tzv. viška zaposlenih, a ne i u slučaju kada ne ostvaruje rezultate rada, ili svojom krivicom čini povrede radnih obaveza ili povrede radne discipline.
U ovom slučaju tužiocu je stavljeno na teret da je zloupotrebio bolovanje i ostvario protivpravnu imovinsku korist. Rešenje tuženog u tom delu prvostepeni sud zbog stava (pogrešnog) o zaštićenosti sindikalnog predstavnika nije uopšte ispitivao. U ponovnom postupku prvostepeni sud će oceniti da li je u pogledu protivpravnog postupanja u vezi tzv. zloupotrebe bolovanja učinjena teža povreda radne dužnosti ili radne discipline iz Zakona o radnim odnosima u državnim organima.
Sud je u smislu člana 2. ZPP vezan granicama istaknutog tužbenog zahteva, pa nije bilo nužno da se van granica tužbenog zahteva nižestepeni sudovi bave zakonitošću drugog rešenja o prestanku radnog odnosa (prestanak zbog nepoloženog stručnog ispita). Pravnosnažnost te odluke može biti od značaja samo kada se raspravlja o zahtevu za reintegraciju u proces rada.
Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Predrag Trifunović,s.r.
