.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 293/2014
28.05.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler-Popović i Zvezdane Lutovac, članova veća, u privrednom sporu po tužbi tužioca stečajna masa A. a.d. iz P., koga zastupa punomoćnik P.L., advokat iz B., protiv tuženog B.p.š. a.d. iz B., koga zastupa punomoćnik N.B., advokat iz B., radi vraćanja datog, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2328/12 od 27.02.2014.godine, u sednici veća održanoj dana 28.05.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2328/12 od 27.02.2014.godine po odredbi člana 395. ZPP.
ODBACUJE SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2328/12 od 27.02.2014.godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Nišu P br. 1428/11 od 18.01.2012.godine u stavu prvom izreke odbijen je tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog da tužiocu isplati iznos od 12.678.753,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.01.2011.godine do isplate. U stavu drugom izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 156.496,00 dinara.
Pobijanom presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 2328/12 od 27.02.2014.godine žalba tužioca odbijena je kao neosnovana i potvrđena je prvostepena presuda Privrednog suda u Nišu.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava ukazujući istom na neujednačenu sudsku praksu u pogledu vraćanja u stečajnu masu primljenog tokom važenja Plana reorganizacije koji je obustavljen, a stečaj nastavljen bankrotstvom i tumačenja odredbe člana 133. Zakona o stečajnom postupku.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca osporio je dozvoljenost i osnovanost revizije, te predložio da Vrhovni kasacioni sud reviziju tužioca odbaci, odnosno odbije. Troškove revizijskog postupka tražio je i opredelio na iznos od 35.500,00 dinara za sastav odgovora na reviziju uvećano za sudske takse.
Privredni sud u Nišu je rešenjem P br. 1428/11 od 30.04.2014.godine u stavu prvom izreke odbacio reviziju tužioca izjavljenu dana 25.04.2014.godine protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2328/12 od 27.02.2014.godine. U stavu drugom izreke odlučio je da po isteku roka za podnošenje žalbe protiv odluke iz prethodnog stava spise predmeta dostavi Privrednom apelacionom sudu radi odlučivanja o dozvoljenosti revizije iz člana 404. stav 1. ZPP. Navedeno rešenje nije pobijano žalbom.
Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Prev 108/2014 od 11.07.2014.godine vratio spise predmeta Privrednog suda u Nišu P br. 1428/11 Privrednom apelacionom sudu radi ocene dozvoljenosti revizije u smislu člana 395. ZPP, obzirom na činjenicu da je Privredni sud u Nišu spise predmeta dostavio Privrednom apelacionom sudu radi ocene izuzetne dopuštenosti revizije, pogrešno navodeći u rešenju da se radi o članu 404. stav 1. ZPP, a da Privredni apelacioni sud nije ocenio izuzetnu dozvoljenost revizije tužioca.
Rešenjem Pž br. 2328/12 od 25.11.2014.godine, Privredni apelacioni sud je dozvolio posebnu reviziju tužioca (pogrešno u izreci navedeno kao tuženog) izjavljenu protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2328/12 od 27.02.2014.godine.
Odredbom člana 395. ZPP („Službeni glasnik RS“ 125/04 i 111/09) koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kada je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kada je potrebno novo tumačenje prava.
Privredni apelacioni sud u svom rešenju Pž br.2328/12 od 25.11.2014.godine nalazi da ima uslova za primenu člana 395. ZPP, jer postoje drugačije sudske odluke, navodeći odluke Pž 6713/11 od 15.11.2011.godine i Pž 7017/11 od 01.12.2011.godine, a koje su navedene i u reviziji, tako da postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava odredbe člana 133. Zakona o stečajnom postupku, odnosno kakve su pravne posledice dejstva obustavljanja stečajnog postupka zbog usvojenog plana reorganizacije, tj. da li se ono što je primljeno po osnovu obustavljenog plana reorganizacije mora vratiti u stečajnu masu i da li je stečajna masa aktivno legitimisana u pogledu ovog potraživanja.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 395. ZPP i odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, jer povodom revizije tužioca izjavljene protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2328/12 od 27.02.2014.godine nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse niti novim tumačenjem prava. Iako se revizijom pobijana odluka pogrešno poziva na Zakon o stečaju, umesto na Zakon o stečajnom postupku, izraženi stav da sredstva isplaćena u fazi realizacije plana reorganizacije u slučaju njegove obustave i nastavka bankrodstvom ne moraju da se vrate do iznosa za koji bi poverioci inače bili namireni u postupku bankrotstva, u potpunosti je usaglašen sa sadašnjom sudskom praksom, a pobijana presuda je zasnovana na primeni pravila o teretu dokazivanja, odnosno da tužilac na kome je bio teret dokazivanja nije dokazao da je tuženom isplaćeno više nego što bi primio po rešenju o glavnoj deobi, a u pogledu primene procesnih odredbi koje regulišu pravilo o teretu dokazivanja, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. Nema potrebe ni za novim tumačenjem odredbe člana 133. Zakona o stečajnom postupku koji reguliše pravne posledice usvajanja plana reorganizacije, a ne pravne posledice obustave primene plana reorganizacije.
Na osnovu izloženog i člana 404. u vezi sa članom 396. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odbacio posebnu reviziju tužioca kao nedozvoljenu i odlučio kao u izreci ovog rešenja.
O dozvoljenosti revizije tužioca primenom revizijskog cenzusa iz člana 486. relevantnog ZPP (dinarska protivvrednost od 300.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe) Vrhovni kasacioni sud nije odlučivao, jer je revizija u tom delu odbačena rešenjem Privrednog suda u Nišu P br. 1428/11 od 30.04.2014.godine koje rešenje nije pobijano žalbom, te je kao takvo postalo pravnosnažno u prvom stepenu, mada kada se izjavi revizija sa ciljem da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ujednači sudska praksa ili da novo tumačenje prava (izuzetna revizija) tada o istoj i u pogledu postojanja posebnih uslova za odlučivanje, kao i u pogledu cenzusa odlučuje Vrhovni kasacioni sud, nakon pribavljanja ocene o dozvoljenosti revizije od strane apelacionih, u konkretnom slučaju Privrednog apelacionog suda.
Predsednik veća-sudija,
Branko Stanić, s.r.
