Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, ukazivanjem na razloge i uslove za primenu odredbe o posebnoj reviziji u smislu člana 404. ZPP.

Noveliranom odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu ovog pravnog instituta jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, a ni potreba za ujednačevanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, uzimajući u obzir sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Pobijane nižestepene presude sadrže odluke o tužbenom zahtevu koje su donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom i izraženim stavovima Vrhovnog kasacionog suda o pitanjima prava na jednaku zaradu za isti rad i prava na platu zaposlenih u stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti, u vezi sa primenom Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i odgovarajuće Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata u odnosu na ovu kategoriju zaposlenih. Pozivanje tuženog u reviziji na postojanje različitih sudskih odluka o ovim pitanjima, donetih u periodu pre usaglašavanja sudske prakse, nema značaja za drugačiju ocenu o ispunjenosti uslova za odlučivanje o posebnoj reviziji. Odluka sadržana u pobijanim nižestepenim presudama i njeni razlozi u skladu su sa važećim tumačenjem prava i pravnim shvatanjem nižistepenih sudova i revizijskog suda, pa nema potrebe ni za novim tumačenjem prava. U tom smislu razlozi nižestepenih presuda odgovaraju i shvatanju Ustavnog suda izraženom u odlukama donetim u oceni ustavnosti i zakonitosti donetih Pravilnika o utvrđivanju elemenata za obračun i isplatu zarada u službi stomatološke zdravstvene zaštite domova zdravlja (Uo-1499/2010) i rešavanju pojedinačnih ustavnih žalbi. Iz tih razloga neprihvatanje izuzetno dozvoljenosti izjavljene revizije ne bi dovelo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za revidenta.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenosti revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 403. stav 3. ovog zakona i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Prema noveliranoj odredbi člana 403. stav 3. ZPP, koja pravo na izjavljivanje revizije vezuje za propisani novčani limit, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Parnični postupak pokrenut je 29.08.2012. godine tužbom sa zahtevom za isplatu razlike pripadajuće a neisplaćene plate i uplatu odgovarajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Vrednost predmeta spora po opredeljenom tužbenom zahtevu za koji je preinačena tužba je 163.133,74 dinara. Taj iznos odgovara dinarskoj protivvrednosti 1.406,62 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe. Pravnosnažna presuda doneta je 05.11.2014. godine.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.