Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kv br.239/15 (K 662/13) od 26.01.2015. godine, uvažavanjem žalbe branioca po službenoj dužnosti okrivljenog S.Ž. - advokata S.B., preinačeno je rešenje Višeg suda u Beogradu K br.662/13 od 30.12.2014. godine u pogledu visine dosuđenog iznosa troškova krivičnog postupka, tako što su braniocu okrivljenog – advokatu S.B., dosuđeni troškovi krivičnog postupka u iznosu od ukupno 140.250,00 dinara, koji padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.Ž. - advokat S.B., zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. i 11. ZKP i povrede Zakona o advokaturi, te odredaba Advokatske tarife, s tim što iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede odredaba člana 441. stav 4. ZKP, a ne zbog povreda navedenih u zahtevu, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijana rešenja i predmet vrati Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog S.Ž. - advokata S.B., pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, odredbom stava 2. istog člana propisano je da Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog, a odredbom stava 3. – da okrivljeni može podneti zahtev isključivo preko branioca.

Prema odredbi člana 71. stav 5. ZKP, branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.

Dakle, shodno citiranim zakonskim odredbama, branilac ima pravo, ali i dužnost da procesne radnje preduzima samo u korist okrivljenog, te saglasno tome, i zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek, može podneti isključivo u korist okrivljenog, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju branilac po službenoj dužnosti okrivljenog S.Ž. - advokat S.B., zahtev za zaštitu zakonitosti podnela, iz razloga što pravnosnažnom odlukom nije u potpunosti rešen predmet zahteva za naknadu za zastupanje po službenoj dužnosti, odnosno za naknadu za sastav žalbe i isplatu kamate, na koji način je, prema navodima zahteva ''povređen zakon na štetu branioca'', ne ukazujući ni jednom rečju na koji način je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Ž. – advokata S.B. nedozvoljen, obzirom da branilac nema ovlašćenje za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u svoju korist, već samo u korist okrivljenog.

Pored toga, iz spisa predmeta vidljivo je da postupak protiv okrivljenog S.Ž. i ostalih okrivljenih u predmetu Višeg suda u Beogradu K 662/13 još uvek nije pravnosnažno okončan, već se nalazi u fazi dostavljanja optužnice okrivljenima.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP, propisano je da će sud u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose. Stavom 2. istog člana, propisano je da, ako nedostaju podaci o visini troškova – posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave, te da se podaci o visini troškova i zahteva za njihovu naknadu mogu podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. tog člana.

Dakle, odluka o troškovima postupka donosi se, shodno navedenoj zakonskoj odredbi, po pravilu, nakon donošenja prvostepene odluke, pri čemu lica koja imaju pravo na nagradu mogu najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude i rešenja podneti zahtev za naknadu troškova, pri čemu se konačna naplata svih troškova vrši na osnovu pravila propisanih odredbama člana 263 – 265, određivanjem lica koje će biti obavezano na njihovu isplatu ili određivanjem da ovi troškovi končano padaju na teret budžetskih sredstava, u zavisnosti od ishoda postupka.

Kako u konkretnom slučaju postupak protiv okrivljenog S.Ž. i ostalih okrivljenih nije okončan donošenjem odluke (presude ili rešenja koja odgovara presudi), u smislu člana 262. stav 1. ZKP, a kojima se odlučuje ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Ž. – advokata S.B., preuranjen, obzirom da je podnet isključivo zbog visine troškova koji su braniocu okrivljenog - advokatu S.B. dosuđeni pobijanim rešenjima.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Ž. - advokata S.B., odbačen je kao nedozvoljen, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 483. ZKP i članom 71. stav 5. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                        Nevenka Važić, s.r.